"Više ne mogu da budem žena kao što sam bila" 1Foto: EPA/ MARTIJN BEEKMAN

Kada je izbio rat u BiH, Grozdana Ćećez, 43-godišnja supruga, majka i vlasnica radnje, živela je u Donjem Selu, sa većinskim srpskim stanovništvom, oko dva kilometra udaljenom od Konjica.

Ona i njen muž Lazar Ćećez, bivši policajac, imali su sina i kćerku, koja je u aprilu 1992. otišla u Srbiju.

Grozdana je 20. maja 1992. kopala u svojoj bašti.

Videla je nekoliko automobila, među njima i dva policijska, kako prolaze pored srpskog groblja.

Probudila je svog muža i on je pobegao iza kuće.

I njen sin je pobegao.

Kako je rekla pred Tribunalom, ona je ostala u kući jer nije mislila da će joj se išta loše desiti.

Kada je videla da iz automobila izlaze muškarci u uniformama, ipak je pobegla u obližnju šumu.

Sledećih sedam dana, Grozdana se krila u pećini, ali i podrumu kuće svog devera.

Dok je bežala s jednog mesta na drugo, videla je mnoge srpske kuće u plamenu, među kojima je bila i njena.

Zarobljena je 27. maja 1992. i odvedena u zatočenički logor „Čelebići“.

Odvedena u jednu veoma malu prostoriju u kojoj je bio čovek, kojeg je kasnije identifikovala kao Hazim Delić, zamenik komandanta logora.

Pitao ju je gde joj se nalazi muž Lazar, a kada je odgovorila da ne zna, počeo ju je šamarati.

On i još dvojica su je potom odveli u drugu prostoriju u kojoj se nalazilo nekoliko kreveta.

Delić joj je naredio da svuče odeću.

Nije shvatala šta on hoće, mislila je da će Delić da je tuče.

Zatim ju je delimično svukao, okrenuo je na prsa i silovao u prisustvu drugih muškaraca.

„Zgazio mi je ponos. Više ne mogu da budem žena kao što sam bila“, rekla je Grozdana pred Tribunalom.

Treće noći zatočeništva, Grozdana je prebačena u drugu zgradu.

Oko 23 sata ušao je jedan mladić i rekao joj da se skine.

Bio je u uniformi i pored sebe je imao nož i pušku.

Pokušala je da razgovara s njim i rekla mu je: „Šta hoćeš? Ja sam stara žena“.

Rekao joj je samo da skine odeću i zatim je silovao.

Kasnije je došao jedan drugi mladić i Grozdana je počela da plače.

Rekao joj je da se skine i zatim je silovao.

Te iste noći, došao je treći mladić. Grozdana ga je pitala da li ga poznaje: „Možda si išao ljeti na kampovanje s mojim sinom“.

Jedno vreme su razgovarali, a zatim ju je i on silovao.

Zatim je ušao i četvrti muškarac i silovao je, ali pošto se do tada sveća već bila ugasila, nije ga mogla videti.

Do kraja svog zatočeništva u logoru „Čelebići“ ostala je u toj zgradi, gde je spavala u jednoj prostoriji sa još pet-sedam žena.

Nisu se imale gde oprati i nije bilo tople vode. Imale su jedan plavi plastični bokal u kom su prale veš i u koji su mokrile po noći jer se nisu usuđivale izaći.

Tokom tri i po meseca koliko je ona bila tamo, dobile su dva sapuna i jednu i po šolju deterdženta.

Međutim, prema njenim rečima, najviše im je nedostajalo hrane.

Čak 42 dana dobijale su samo po komad hleba.

Zatim su im dali sapun i nešto pasulja koji nije bio dobro skuvan.

Kasnije su vlasti u logoru dozvolile da se donosi hrana, ali njena sestra koja joj je donosila hranu nije uvek uspevala da joj je prebaci.

Grozdana je izgubila 34 kilograma i osećala se jako loše.

Zbog svega što je pretrpela u logoru, Grozdana Ćećez je izjavila: „Psihički i fizički sam bila potpuno iscrpljena. Ubijaju te psihički“.

Jednom prilikom je nameravala da počini samoubistvo.

Imala je metalnu iglu koju je htela da gurne u električnu utičnicu u kupatilu.

Druga zatočenica, koja je takođe silovana, uhvatila ju je za ramena i sprečila da to učini.

Grozdana je na slobodu puštena 31. avgusta 1992. Tokom tri meseca koja je provela u logoru, nije znala šta se desilo njenom mužu i sinu.

Saznala je da je njen sin otišao na teritoriju pod srpskom kontrolom. Izmasakrirano telo svoga muža identifikovala je 5. decembra 1992. godine.

Presude

Grozdana Ćećez je svedočila 17. i 18. marta 1997. u predmetu protiv Zdravka Mucića, Hazima Delića, Esada Landže i Zejnila Delalića. Delić, zamenik komandanta i kasnije komandant logora, osuđen je na 18 godina zatvora za silovanje Grozdane Ćećez i druge zločine. Ta presuda predstavlja prekretnicu u međunarodnom pravu jer je to prvi put da je jedan sud zaključio da je silovanje vid mučenja i osudio optuženog po toj osnovi. Mucić, komandant logora, osuđen je na devet godina zatvora, a stražar u logoru Landžo na 15 godina zatvora. Komandant bosanske vojske Zejnil Delalić oslobođen je optužbi. Mucić se nedavno utopio u Jablaničkom jezeru u severnom delu Hercegovine. Kako su mediji preneli, Mucić je bio strastveni ribar i ronilac.

Preuzeto sa www.icty.org

close
"Više ne mogu da budem žena kao što sam bila" 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.