Foto: Medija centar

Vukčević objašnjava za Danas da Tužilaštvo mora da utvrdi na osnovu čega se u krivičnoj prijavi tvrdi da je Kučan izvršio ratni zločin nad ratnim zarobljenicima u leto 1991.

Krivičnu prijavu je podneo advokat Dušan Bratić, a istom su obuhvaćeni i Janez Slapar, koji je u to vreme bio načelnik štaba Teritorijalne odbrane (TO) Slovenije, nekadašnji komandant TO Južnoprimorske pokrajine Slovenije Franc Anderlič, kao i još tri osobe. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je saopštilo da će u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku „preduzeti sve neophodne radnje u cilju postupanja po ovoj krivičnoj prijavi“. Kučan je, za sarajevski Avaz nedavno izjavio da „optuživanjem drugih Srbija beži od sopstvene odgovornosti“.

Vukčević naglašava da Tužilaštvo za ratne zločine nije dobilo krivičnu prijavu protiv Kučana dok je on bio na njegovom čelu. Dodaje da to što je podneta ne mora da znači ništa, ali da će Tužilaštvo sigurno proveriti da li postoji sumnja da je Kučan odgovoran za zločine.

Inače, u prijavi se navodi da su Kučan, Slapar, Anderlič i ostali kršili pravila Ženevske konvencije za vreme oružanih sukoba koji su na teritoriji Slovenije trajali od 27. juna do 7. jula 1991. Sukob je izbio između JNA i Teritorijalne odbrane Slovenije. Bratić je u prijavi naveo da je Kučan bio predsednik Slovenije i da je imao efektivnu komandnu vlast nad svim oružanim formacijama, pa kao takav, kako je kazao, ulazi u red glavnih zločinaca za razbijanje Jugoslavije.

– Kučan, ne samo da nije preduzeo ništa da kazni izvršioce, već je podsticao na izvršenja dela ratnih zločina, pa su do 8. jula 1991. izvršeni brojni ratni zločini nad civilima, među kojima su žene i deca pripadnika JNA, ranjenici, sanitetsko osoblje, zarobljenici, vojnici koji su položili oružje – naveo je Bratić. Kučan je na sednici Predsedništva SR Slovenije pročitao Dekret o otpočinjanju oružane akcije protiv SFRJ i naredio da se koristi teška artiljerija u napadima na jedinice JNA. On se obratio građanima Slovenije sa zahtevom da odbiju saradnju sa JNA i njihovim porodicama, uključujući i ukazivanje medicinske pomoći. U nasilju koje je potom usledilo ubijeno je 44 pripadnika JNA, tvrdi podnosilac prijave.

Slučaj Ejupa Ganića

Podizanje optužnice protiv visokih državnih zvaničnika iz nekadašnjih država bivše Jugoslavije, nije nepoznat ovdašnjem pravosuđu. Zbog „slučaja Dobrovoljačke“, pogibije vojnika JNA tokom povlačenja iz Sarajeva 1992. Tužilaštvo za ratne zločine je podiglo tužbu protiv 19 građana BiH, među kojima je i Ejup Ganić, bivši član Predsedništva BiH.

Za Ganićem je MUP Srbije raspisao poternicu i on je bio zaustavljen na ulazu u Veliku Britaniju. Usledio je ekstradicioni postupak u kome se Srbija prilično izblamirala.

Londonski sud je 2010. odbio da Ganića izruči Srbiju, koja je prozvana zbog političke zloupotrebe procesa. U odluci sudije Tima Vorkmana od 27. jula 2010. godine, konstatovano je da, od „prvog dana ovog saslušanja, postoje prima facie (na prvi pogled) dokazi o zloupotrebi procesa“. U tački 38 presude navodi se i zaključak da „ukoliko je Vlada Srbije zaista bila spremna da odustane od ekstradicionog postupka u zamenu za bosansku saradnju, to je već dovoljno da se konstatuje zloupotreba procesa na ovom sudu“.

U tački 39 presude ističe se da, „s obzirom na sve okolnosti i dokaze, sud zaključuje da je reč o zloupotrebi procesa za izručenje jer je, prema zaključku suda, motiv za gonjenje Ejupa Ganića zasnovan na politici, rasi ili religiji“.

Tadašnji visoki srpski zvaničnici nudili su, navodno, zvaničnom Sarajevu povlačenje ekstradicionog zahteva u zamenu za političke ustupke – da se bosanske vlasti suzdrže od kritika rezolucije o osudi genocida u Srebrenici, u kojoj nije pomenut pojam – genocid, odnosno da tadašnji predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić pristane na susret sa predsednikom Borisom Tadićem na Istanbulskom samitu, koji je tada bio značajan sa stanovišta EU integracija Srbije.

S. Č.

Povezani tekstovi