Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Vest da je mlada Muslimanka, koja je ranije prodata bogatom posedniku, pobegla sa zemljoradnikom koji je pravoslavne vere nije oduševila samo meštane Gnjilana, već i celu Jugoslaviju, izveštava Vreme na današnji dan 1938. godine.

Janja Jusufović, koju je otac prodao za 3.500 dinara i ugovorio joj brak sa starijim čovekom pobegla je “pre dva dana” sa čovekom koga voli, Radivojem Veljkovićem, ispričali su meštani Gnjilana za Vreme.

Poznavajući mentalitet Arnauta i ovdašnje običaje njih dvoje su odmah otišli u žandarmerijsku stanicu gde je Jana izjavila da je svojom voljom otišla za njega i da je samo smrt može od njega oteti, piše ovaj list.

Iz Budimpešte stiže vest o plemićkom dvoboju. Kako prenosi Vreme, grof Karlo Lenjaj šetajući ovim gradom slučajno se susreo sa princom Johanom Lihtenštajnom sa kojim je hteo da se bije u dvoboju još pre 15 godina.

Grofu Karlu Lenjaju zabranjeno je dueliranje odlukom mađarskog suda časti nakon proterivanja iz džokejskog kluba, piše ovaj list i navodi da je Lihtenštajn prvi opazio grofa i setio se jedne uvrede koju mu je uputio.

“I zaista ovaj petnaest godina zakasneli dvoboj održan je sutradan po susretu. Princ Johan Lihtenštajn zadobio je lake povrede po glavi i dvoboj je morao biti prekinut. Što se tiče grofa Lenjaja on sada traži od svojih prijatelja da posreduju kod princa Lihtenštajna i da se ova svađa stara petnaest godina reši na neki mirniji način”, prenosi list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Pravda analizira interes svetskih sila a koje se tiču ostrva Parasel u Žutom moru. Kako se navodi, ove neplodne i puste koralske stene jesu u centru pažnje svetske diplomatije i za njih se otimaju čak šest naroda.

Nalaze se između Filipina, Istočne Indije i Južne Kine i na njima nema živih bića ni rastinja, jer je to tuce stena u obliku šilja koje izviru iznad površine mora.

Iako pusta i negostoljubiva ova ostva imaju važan strateški i geopolitički položaj te se mnoge sile sveta bore da ih imaju u posedu. U blizini su Indokina, koja je u francuskom posedu, zatim američki Filipini, japansko ostrvo Formoza kao i britanski Hongkong.

Tu je i vest da svaki peti Šveđanin poseduje radio aparat, a svaki deveti telefon. Pravda podseća da se iz godinu u godinu zahtevi za radio prijemnicima uvećavaju a za sada je dozvoljeno više od 20.000 zahteva.

„Po broju telefona danas je Švedska prva u Evropi. Na sto stanovnika dolazi dvanaest telefona. Prema tome, u svetu Švedska zauzima drugo mesto, odmah nakon Sjedinjenih američkih država“, piše Pravda.

Švedska nije samo rekorder po broju telefona i radio aparata, pošta se u ovoj zemlji najviše šalje a ove, 1938. godine, Švedska beleži rekordan rast građevinskih radova, dodaje ovaj jugoslovenski list.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.