U Srbiji u julu zabeležen "višak smrtnosti" 1Foto: Beta/DRAGAN KARADAREVIC/MO

Na drugoj strani, zvaničan broj umrlih od kovida 19 tokom jula je 301. Ova velika razlika ide u prilog sumnjama da bi broj preminulih usled epidemije morao biti znatno veći; prema ovim zvaničnim podacima možda čak i do sedam puta veći.

Poređenje ukupnog broja preminulih tokom 2020. godine sa ukupnim brojem preminulih tokom 2019. odnosno sa višegodišnjim prosekom za isti period godine koristi se širom sveta kako bi se videlo koliko je života korona odnela, bilo zato što preminuli zaraženi koronom nisu obuhvaćeni zvaničnom statistikom, bilo zato što su stradali bolesnici koji nisu mogli da dobiju adekvatnu negu jer su zdravstveni sistemi bili usmereni na zbrinjavanje kovid pacijenata.

Kao što pokazuje dijagram 1, u Srbiji je „višak smrtnosti“ primetan jedino u julu.

U Srbiji u julu zabeležen "višak smrtnosti" 2
Ukupan mesečni broj umrlih u Srbiji Autor: Dr Dragan Babić

Broj umrlih tokom prvih šest meseci ove godine (plava tačkasta linija) dosta se slaže sa četvorogodišnjim prosecima po mesecima (crvena linija), što znači da nije bilo povećane smrtnosti.

Pre jula, najveći zvaničan broj preminulih od kovida 19 bio je u aprilu (157), što nije moglo imati i nije ni imalo značajniji uticaj na promenu ukupnog broja umrlih.

Inače, tokom poslednje četiri godine (2016-2019) broj umrlih za godinu dana prilično je ujednačen (101 do 104 hiljade, prosek 102,5 hiljada godišnje ili 8,5 hiljada mesečno) s tim da se može zapaziti da je prosek za letnje mesece (april-septembar), koji iznosi 7.924, dosta manji od proseka za zimski deo godine (oktobar-mart), koji iznosi 9.148 ukupno preminulih.

Ovo ukazuje na to da bi mogao postojati značajniji uticaj sezonskog gripa na smrtnost od onog koji se zvanično evidentira.

Da nas je korona tokom leta skupo koštala, ne otkrivaju samo podaci o smrtnosti tokom jula, već i poređenje smrtnosti sa drugim zemljama u Evropi, koje pokazuje da je drugi nalet korona virusa najjače pogodio zemlje Balkana.

Najpogodniji parametar za upoređivanje epidemijske razmere i njene ozbiljnosti u zemljama različite veličine jeste normirani broj umrlih (broj umrlih na milion stanovnika).

Ovo upoređivanje posebno ima smisla u drugom naletu jer je epidemijski tok kasnije faze prvenstveno određen merama prevencije, poštovanjem mera i efikasnošću zdravstvenog sistema zemlje.

Na drugom dijagramu prikazan je normirani broj registrovanih umrlih usled kovida 19 za dva tromesečna perioda (mart-maj i jun-avgust) za 20 izabranih zemalja Evrope, od čega je polovina iz regiona Zapadnog Balkana.

U Srbiji u julu zabeležen "višak smrtnosti" 3
Normirani broj umrlih/Ukupan broj umrlih na milion stanovnika Autor: Dragan Babić

Redosled zemalja na dijagramu počinje od većeg broja umrlih ka manjem u drugom periodu (jun-avgust), koji je predstavljen crvenim stubićima i brojčanim ispisom, dok plavi stubići označavaju prvi tromesečni period (mart-maj).

Jasno se uočava enormna smrtnost u osam evropskih zemalja (Belgija, Španija, Italija, Engleska, Švedska, Francuska, Holandija i Švajcarska) u prvom periodu.

Razloge treba tražiti pre svega u nepoznavanju novog virusa i optimalnih terapijskih procedura, kao i u srazmerno velikoj raširenosti na gušće naseljenim područjima, što je često dovodilo do kritične preoptećenosti zdravstvenih kapaciteta.

Tokom maja u većini evropskih zemalja došlo je do smirivanja prvog naleta, ali je u junu neočekivano došlo do nove pojačane aktivnosti virusa, tada ponajviše u našem regionu i to u obimu koji je bio i veći nego u prvom naletu.

Tako je smrtnost u zemljama regiona postala nekoliko puta veća nego u prvom periodu (Sev. Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Albanija, Bugarska i Srbija), dok je na drugoj strani u zapadnoevropskim zemljama značajno opala i može se reći da je uz samo manji rast ostala pod kontrolom.

To što su naši pokazatelji smrtnosti bolji od onih iz većine zemalja regiona (ukoliko je to stvarno tako) teško da može smatrati nekakvim uspehom kada smo izrazito lošiji od ostatka Evrope.

Ostalo je nejasno to da li nas je drugi nalet koronavirusa zaista iznenadio u junu ili smo mu možda dozvolili da nas iznenadi. Ispostavilo se da je cena tog iznenađenja prilično visoka.

Izgleda da poruku imunologa dr Srđe Jankovića, koji je očigledno s razlogom odbijao da skine masku, nismo dobro shvatili, a ponajmanje oni koji su bili dužni da je shvate.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.