Foto: BNV

U šturom saopštenju iz Bošnjačkog nacionalnog saveta, navedeno je da su dve delegacije razgovarale „kako da se u kontekstu integracija svih država zapadnog Balkana iskoristi prilika za uspostavljanje saradnje u oblasti kulture, obrazovanja i sporta“. Saopšteno je i da je Ugljanin konstatovao da je Bošnjacima potrebno „da jačaju prijateljske veze sa nama bliskim narodima, kao što su Albanci i Kosovari, kako bi rešili pitanje statusa Sandžaka i Bošnjaka, jer svi manjinski narodi imaju svoju matičnu državu osim Bošnjaka, koji većinom žive u Sandžaku“. Za šefa kosovske delegacije Hotija nema prosperiteta na Balkanu bez rešavanja statusa Sandžaka. Nakon ovih razgovora održana je tribina „Saradnja u oblasti kulture i sporta u procesu uspostavljanja regionalne stabilnosti na Balkanu“.

Činjenica da sa kosovskom delegacijom nije razgovarao i nije učestvovao na tribini, iako je najavljen kao prvi govornik, predsednik BNV Esad Džudžo, ponovo je otvorila nove spekulacije i pitanja o pokušaju albanizacije Bošnjaka na ovim prostorima. Kao glavni akter, koji gura ovu priču, označen je upravo Ugljanin. Njegovo zagovaranje jačanja veza sa kosovskim Albancima dovodi se u vezu sa njegovim mestom rođenja i odrastanja u Bošnjačkoj mahali u Kosovskoj Mitrovici.

Svoj izostanak sa sastanka i tribine, predsednik BNV Džudžo je za naš list, kratko, prokomentarisao rekavši da „Bošnjaci za 500 godina nisu postali Turci, za 200 godina su se oduprli asimilaciji da se pretvore u Srbe muhamedanske vere i na isti način ćemo izbeći da sutra budemo Albanci“. Poručio je da će Bošnjaci rešenja za svoja individualna i kolektivna prava tražiti u jačanju veza „u trouglu Beograd-Sarajevo-Ankara“.

– Srbija jeste naša domovina. Bosna jeste naša matica. Republika Turska jeste naša zemlja zaštitnica. I mi ćemo to koristiti na najpozitivniji način – naglasio je DŽudžo.

Da ima pukotina u razmišljanjima kojim putem treba da idu Bošnjaci, prošle godine je počeo da ukazuje portal blizak BNV, Sandžačke novine, koji je naveo „da su primetne tendencije u BNV koje vode ka albanizaciji sandžačkih Bošnjaka“. Kao glavni akter označen je Ismet Azizi, predsednik Udruženja „Kosovo za Sandžak“, „koje je osnovano sa ciljem albanizacije Bošnjaka Sandžaka“. Tvrdi se da Azizi potpuno negira bošnjački identitet, poreklo i kulturu, a njegova organizacija u BNV ima konsultativno-parcipativni status. Na logou te organizacije zaokružene su teritorije Albanije, Kosova i Sandžaka.

Sandžačke novine su podsetile i na, prošlogodišnje, izjave Redžepa Hotija da bi „podela Kosova podrazumevala uzimanje Sandžaka i dela juga Srbije, jer se odvajanje ne može dogoditi bez pripajanja Kosovu dela Sandžaka, koji pripada Srbiji, i dela Sandžaka u Crnoj Gori i bez uzimanja doline Preševa“. Na sve to i tvrdnja da su „u poslednje vreme u Sandžačku i bošnjačkim institucijama prisutni albanski agenti, koji vrbuju Bošnjake radi ostvarivanja albanskih interesa“. Na ove prozivke Ugljanin ne odgovara. U ranijim izjavama tvrdio je da je „DNK utvrđeno da Bošnjaci i Albanci imaju isto ilirsko poreklo“.

Ne treba zaboraviti da je Ugljanin, na početku prošlogodišnje predizborne kampanje za BNV, pozvao kosovskog ministra spoljnih poslova Bedžeta Pacolija da poseti Novi Pazar i ostale sandžačke opštine i da je to izazvalo burna reagovanja državnih organa i neslaganje lidera druge dve velike bošnjačke partije Rasima LJajića i Muamera Zukorlića. Nekako u isto vreme, Ugljanin je kao predsednik BNV potpisao sporazum o saradnji sa Albanskim nacionalnim većem i dao podršku deklaraciji albanskih partija da se Preševo, Bijanovac i Medveđa pripoje Kosovu.

Povezani tekstovi