Više od 1.500 firmi uvedeno u sistem plaćanja ekološke takse 1Foto: FoNet/Ministarstvo zaštite životne sredine
Godišnji izveštaj o količinama stavljenim u promet tokom 2019. prvi put je, kako navodi NALED, dostavilo 5.778 preduzeća, čime je procenat onih koji ne dostavljaju izveštaje za posebne tokove otpada iz ove kategorije sveden sa 30 odsto na samo pet odsto, što je uslov za bolju naplatu naknada.

Bolje izveštavanje i naplata naknade rezultati su projekta „Ka boljem upravljanju električnim i elektronskim otpadom u Srbiji“. Uspeh je utoliko važniji, jer podnošenje izveštaja predstavlja osnovu za određivanje visine naknade i uspostavljanje jednakih obaveza plaćanja za sve.

„Tokom godinu i po dana rada na projektu, uspeli smo u saradnji sa resornim institucijama da unapredimo postojeće procedure i učinimo sistem za obračunavanje i naplatu naknade za posebne tokove otpada transparentnijim i efikasnijim. S tom namerom radili smo na povezivanju servisa Uprave carine i Agencije za zaštitu životne sredine sa softverima Ministarstva za zaštitu životne sredine i APR-a. Novi sistem razmene informacija omogućio je brže izdavanje rešenja, a u sistem naplate uvedeno je više od 1.500 novih firmi“, kaže Dragan Dilparić iz kompanije Gorenje koja je zajedno sa NALED-om i Coca-Cola HBC pokrenula ovaj projekat uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ).

Dilparić ističe da kreiranje elektronskog registra predstavlja osnovu za suzbijanje nelojalne konkurencije. Firme koje ne plaćaju naknadu u prednosti su u odnosu na odgovorne kompanije, jer visina naknade iznosi više od 10 odsto ukupne cene proizvoda. Pored toga, budžet Srbije ostaje uskraćen za značajna sredstva koja bi mogla biti usmerena ka unapređenju sistema upravljanja otpadom i drugih javnih usluga.

Međutim, kako bi se uspostavio održiv sistem finansiranja, iz NALED-a poručuju da je neophodno uspostaviti produženu odgovornost proizvođača kroz uvođenje „kolektivnih operatera“ što bi značajno unapredilo sistem upravljanja posebnim tokovima otpada, smanjilo visinu naknade i uspostavilo bolju kontrolu naplate i transparentno finansiranje celokupnog procesa. U zemljama Evropske Unije ovaj model već uspešno funkcioniše. Tako bi privreda postala aktivni učesnik u procesima zaštite životne sredine i imala podsticaja da investira u ovoj oblasti.

Kako se navodi u saopštenju, NALED je u saradnji sa privredom i uz finansijsku podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) inicirao niz novih projekata za poboljšanje uslova za sakupljanje i reciklažu različitih tokova otpada. Krajem 2019. oformljen je i Savez za zaštitu životne sredine u želji NALED-a da doprinese rešavanju sve važnijeg pitanja zagađenja i čistog vazduha.

„Savez sa kompanijom EsoTron radi na rešavanju problema otpada od hrane, a ove godine započeta su još dva velika projekta -povećanje stope reciklaže baterija i sijalica, u partnerstvu sa kompanijama Božić i sinovi i E-reciklaža i upravljanje staklenim ambalažnim otpadom zajedno sa kompanijama Sekopak iz Srbije, Ekopak iz Bosne i Hercegovine i Pakomak iz Severne Makedonije“, navode iz NALED-a.


 

Povezani Sadržaji

Više od 1.500 firmi uvedeno u sistem plaćanja ekološke takse 2

Vesti

Formiran Savez za zaštitu životne sredine

10.12.2019

Savez je okupio više od 30 članova iz redova društveno odgovornih kompanija, lokalnih samouprava i udruženja…

Više od 1.500 firmi uvedeno u sistem plaćanja ekološke takse 4

Projekti

Upravljanje električnim i elektronskim otpadom

28.10.2019

Stvaranje uslova za pravilno sakupljanje, odlaganje i recikliranje e-otpada…

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.