Broj migranata u Srbiji dupliran u odnosu na 2020.

Ovo pitanje je postalo centralna tema brojnih međunarodnih organizacija, kaže za Danas Vesna Marković, poslanica Srpske napredne stranke u Narodnoj skupštini i članica Komiteta za migracije, izbeglice i raseljena lica Parlamentarne skupštine OEBS-a, odgovarajući na pitanje čime će se naročito baviti u navedenom Komitetu.

* Kako je protekao sastanak Komiteta za migracije OEBS-a održan prošle nedelje, na kojem ste i Vi učestvovali?

– Upoznala sam kolege iz drugih zemalja sa povećanim brojem migranata koji prolaze kroz Srbiju. U odnosu na prošlu godinu taj broj se duplirao, posebno mislim na migrante iz Avganistana. Razgovarali smo o rizicima koji se pojavljuju duž migracijskih puteva poput otmica, seksualnoj i radnoj eksploataciji. Granica između krijumčarenja migranata i trgovine migrantima veoma je tanka. Najranjivije kategorije su deca bez pratnje i žene i jedan od osnovih zadataka je kako da rešimo pitanje ranjivosti. Potrebna je efikasnija saradnja između država kako bi u potpunosti bila ispoštovana sva ljudska prava, pre svega sloboda kretanja, garantovana Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Naš komitet prati razvoj situacije na terenu, razgovaramo sa organizacijama koje su zadužene za migrantske kampove u različitim zemljama. Naredne godine planirano je, ukoliko to dozvole novonastale okolnosti, da posetimo migrantske kampove na mediteranskoj ruti.

* Koji su prema Vašem mišljenju trenutno najveći izazovi kada je reč o migrantima na Zapadnom Balkanu?

– Dosta smo naučili iz iskustva stečenog 2015. godine prilikom najvećeg migrantskog talasa. Sve zemlje evropskog kontinenta, kako članice EU tako i one koje to nisu, očekuju novi migratorni talas iz Avganistana. U prihvatnim centrima za migrante u Srbiji trenutno boravi 1.170 Avganistanaca, odnosno 30 odsto ukupnog broja migranata. Avganistanci su pojedinačno najbrojnija grupa migranata registrovanih u centrima u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. U januaru mesecu ove godine u Srbiju je došlo 3.180 migranata, od toga 44 odsto iz Avganistana, a samo šest meseci kasnije taj broj se povećao na 5.762 sa istim procentom Avganisanaca.

* Kako ocenjujete načine na koje se naša država odnosi prema pitanju migracija?

– Kada je u pitanju prihvat migranata i smeštaj u kampove, sve se odvijalo uz potpuno poštovanje svih ljudskih prava. Međutim, ovakav globalni problem zahteva saradnju sa drugim državama i zajedničku strategiju za njegovo rešavanje. Mi sarađujemo sa institucijama EU, jer pojedinačno rešavanje je nemoguće. Smatram da se samo zajedničkim iznalaženjem rešenja može prevazići kriza sa kojom ćemo se sasvim izvesno ubrzo svi zajednički suočiti. Zajednička strategija rešavanja migrantske kriza se neminovno javlja kao najrealniji i nadajmo se najefikasniji odgovor i kojim bi se ublažili prevazišli negativni efekti ove krize.

„EU nije pokrenula reformu zajedničke politike azila“

* Strahujete li od migracione krize većih razmena, nalik onoj viđenoj 2015. godine na takozvanoj „balkanskoj ruti“, imajući u vidu izazove koji se odnose na aktuelnu situaciju u Avganistanu, recimo, kao i česte pretnje Turske da će „pustiti“ izbeglice dalje u Evropu?

– Pre pet godina Evropska unija je potpisala sporazum sa Turskom o sprečavanju dolazaka izbeglica u Evropu i od tada je broj migranata koji su u EU dolazili preko Grčke i Balkanske rute značajno opao. Turska je zemlja sa najviše izbeglica na svetu. Oko četiri miliona uglavnom Sirijaca nalazi se u kampovima u Turskoj. Ne mogu da predvidim šta će se dalje dešavati. Evropska unija, do sada, iako je nameravala nije pokrenula reformu zajedničke politike azila kako bi trajno i održivo regulisala migracije prema Evropi. Planovi su propali prvenstveno zbog sporova oko moguće preraspodele izbeglica između država, posebno zbog otpora nekih zemalja istočne i srednje Evrope.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.