Da li je država zloupotrebila ovlašćenja?

Nema objavljenih podataka da je ona otkrila mrežu pranja novca u kojoj su učestvovali svi režimi, da je otkrila kako je budžet pljačkan, novac iz zemlje iznošen, a onda njime kupovana preduzeća u privatizaciji, tokove novca u trgovini oružjem, niti umešanost političkih stranaka u pranje novca. Ili možda to nije ni otkrila. Ipak, za aktivnost Uprave krajem jula saznalo se iz nezvaničnih izvora, na osnovu dopisa upućenog bankama u kojem se traži da one dostave sve podatke o finansijskim transakcijama u prošloj i ovoj godini za više desetina organizacija civilnog društva i istraživačkih medija, kao i novinara i društvenih aktivista.

– Uslov za ovakvo postupanje Uprave, po članu 73 zakona, je da je prethodno utvrdila postojanje osnova sumnje u pogledu pranja novca ili finansiranja terorizma za svako od navedenih fizičkih i pravnih lica. Krenimo od teze da Uprava postupa po zakonu, te da je navedeni uslov ispunila. U tom slučaju, bila je u obavezi, po osnovu čl 78 Zakona, da „ako Uprava na osnovu dobijenih podataka, informacija i dokumentacije, oceni da u vezi sa određenom transakcijom ili licem postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, dužna je da u pismenoj formi o tome obavesti nadležne državne organe, radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti, kao i da im dostavi prikupljenu dokumentaciju“. Nadležni državni organ u ovom slučaju je javno tužilaštvo. Da je Uprava o tome obavestila policiju, ona bi takođe morala da se obrati tužilaštvu. Odredbe Zakonika o krivičnom postupku koji je krovni u ovoj oblasti, dodatno obavezuje Upravu da o svojim saznanjima obavesti javnog tužioca, koji bi bio dužan da preduzme krivično gonjenje – kaže za Pravo Danas Siniša Janković, penzionisani inspektor Policijske uprave u Pančevu koji je bio i član Radne grupe za rasvetljavanje 24 sporne privatizacije.

On pita kakvu je odluku po obaveštenju Uprave doneo javni tužilac? Da li ga je Uprava uopšte obavestila? Da li je Uprava utvrdila postojanje osnova sumnje? Da li je u tom pravcu bilo šta preduzela?

– Upravi svakako nije jednostavno da dođe do informacija, jer izvršioci tih teških krivičnih dela rade profesionalno, uspešno prikrivaju tragove i često imaju zaštitu moćnih. To Upravi otežava rad, ali joj ne daje pravo da nagađa, da bude neprecizna, a ponajmanje da bude subjektivna. Upravi, kao i svim drugim državnim organima, realno se pruža prilika da zloupotrebe zakonska ovlašćenja. Svaku takvu priliku ona mora da izbegne tako što će zakonska ovlašćenja primenjivati dosledno i neće dozvoliti da potpadne pod bilo kakav uticaj. U ovom slučaju, morala je da utvrdi postojanje sumnje pojedinačno za svako od pravnih ili fizičkih lica za koje je tražila proveru, a tek potom da uputi zahtev bankama. Ukoliko Uprava nije tako postupila, onda može da se sumnja kako je došlo do zloupotrebe ovlašćenja – ističe naš sagovornik.

Dodaje da Uprava postupa po članu 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji joj daje pravo da traži podatke, u ovom slučaju od banaka, ako oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o nekom od tih krivičnih dela. I to ni za građane ni za nevladin sektor nije sporno. Ali on pita da li postoje, u ovom slučaju, podaci, informacije i dokumentacija kojima su utvrđeni osnovi sumnje da se oko pedeset fizičkih lica bavi pranjem novca ili finansiranjem terorizma? Da li je za svako od navedenih fizičkih i pravnih lica, otvoren poseban predmet za čiju je obradu zaduženo neko od službenih lica?

– U svakom tako formiranom predmetu mora da se nađe najmanje nekoliko dokumenata (službena beleška, informacija, izveštaj i slično), sa osnovnim podacima o licu na koje se odnosi, o utvrđenim indicijama, analizi istih te utvrđenoj osnovi sumnje. Ona je morala da se konkretizuje na koje se krivično delo odnosi. Naime, teško je i teorijski zamisliv slučaj koji u jednom licu i jednim radnjama objedinjuje sumnju u pogledu postojanja dva različita krivična dela, pranja novca i finansiranja terorizma. Ovako kako su bankama navedene sumnje za oba dela, ukazuje na proizvoljno navođenje – kaže naš sagovornik.

Navodi da Uprava u praksi često sarađuje sa MUP-om, tj. službama za privredni kriminalitet, kao i da je i sam sarađivao sa njom.

– Kada bi se u nekom predmetu ukazala sumnja u pranje novca, tražili bismo od Uprave pomoć, pribavljanje upravo podataka koje ona traži i u ovom slučaju. Uprava bi nas uslovila zakonom, tražila je da li smo prethodno utvrdili da postoje osnovi sumnje, opisano i dokazima potkrepljeno. Ukoliko zahtev nije ispunjavao uslove, Uprava je odbijala ne samo da pribavlja podatke o finansijskom poslovanju, već i da učini dostupnim informacije koje već ima, jer bi u protivnom i sama počinila krivično delo. Takav stav Uprave može se policijskim službenicima u trenutku činiti prestrogim i nekooperativnim, međutim on je zakonit, odnosno ona je dužna da odbije pokretanje postupka ako u inicijativi nisu obrazloženi osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma – kaže Janković i dodaje kako je logično da službe bezbednosti žele da imaju sve, a posebno podatke o finansijskom poslovanju lica koje je predmet kriminalističke obrade, ali mogu imati samo koje zakonski mogu da pribave.

Uprava svakako nije dužna da javno iznosi sumnje koje je utvrdila, objašnjava, jer bi to bilo kontraproduktivno, ali to pravilo postupanja treba staviti u kontekst sa zloupotrebom ovlašćenja koja je po više aspekata moguća.

Kako se utvrđuje osnov sumnje

– Uprava to čini prikupljanjem, obrađivanjem i analizom informacija, podataka i dokumentacije. U osnovi ona je finansijsko-obaveštajna (nije operativna) služba, što umnogome pojašnjava da je njen osnovni metod rada – obaveštajni. Svoje postupanje Uprava zasniva na pravilima kriminalističke struke i primenom standardnih metodologija utvrđuju se prvo indicije koje ukazuju na pranje novca, i posebne (ne iste, iako slične) indicije koje ukazuju na postojanje finansiranja terorizma. Ukoliko nije utvrđen dovoljan broj indicija, ne može postojati nikakav oblik sumnje, pa ni osnovi sumnje. Ukoliko se pak utvrde indicije, njihovom obradom formiraju se osnovi sumnje kao jedinstvena celina konkretnih indicija koji ukazuju na pranje novca – objašnjava Janković.

Uspeh vodi do penzije

Siniša Janković je bivši inspektor za privredni kriminal u Policijskoj upravi Pančevo. Završio je Višu školu unutrašnjih poslova, zatim Fakultet bezbednosti u Skoplju, potom Specijalističke akademske studije na Fakultetu političkih nauka sa temom „Finansiranje terorizma putem organizovanog kriminaliteta“ i stekao zvanje specijaliste za kontraterorizam i organizovani kriminal. Na FPN-u je i magistrirao sa tezom „Zloupotrebe finansiranja političkih stranaka“. Autor je većeg broja naučnih radova objavljenih u stručnim časopisima i učesnik na više međunarodnih seminara na temu finansijskih istraga i sprečavanja pranja novca. Prošle godine objavio je knjigu „Oči u oči sa korupcijom“, koja govori o iskustvima Radne grupe koja je trebalo da rasvetli 24 sporne privatizacije. Njegov tim proglašen je za najuspešniji, ali je njemu po okončanju tog posla ipak ponuđena prevremena penzija, koju je prihvatio.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.