"Danas" među retkima koji pišu o problemima s vladavinom prava 1Foto: FoNet/ Evropska komisija

Provladini mediji, a naročito tabloidi, naklonjeni su tipu izveštavanja koji sa dosta emocija kritikuje EU i veliča njene „rivalske“ aktere u Srbiji, uglavnom koristeći navode državnih zvaničnika.

S druge strane, mediji koji su kritički nastrojeni prema vlastima imaju znatno jasniji proevropski stav i spremniji su da izveštavaju o inicijativama koje dolaze iz EU, a nemaju veze sa državnim zvaničnicima, koristeći pritom izjave opozicionih političara, organizacija civilnog društva i evropskih zvaničnika, pokazuje istraživanje tink-tenka Centar za savremenu politiku i portala European Western Balkans o načinima na koji su mediji u Srbiji izveštavali o Evropskoj uniji tokom prošle godine.

Studija obuhvata analizu veb stranice ukupno 18 medija, uglavnom na osnovu kriterijuma čitanosti: Blic, Kurir, Informer, Republika (portal Srpskog telegrafa), Telegraf, Alo, Espreso, Srbija danas, Mondo, B92, Večernje novosti, Politika, RTS, N1, Danas, Sputnjik Srbija, Objektiv i Pink. Rezultati navedenog istraživanja pokazuju da su Danas i N1 među retkima koji prenose i primedbe Evropske unije, uključujući domen vladavine prava, dok ogromna većina ostalih medija predstavlja predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao nekoga ko „brani srpski narod od nasrtaja Brisela“.

Ilustracije radi, autori konstatuju da u oktobru 2020 , odmah po objavljivanju godišnjeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka EU, veliki deo izveštavanja medija bio posvećen „milijardama evra koje dolaze u Srbiju“, dok „osvrti na vladavinu prava postoje onoliko koliko je o tome govorio predsednik Vučić“.

Nasuprot tome, ukazuje se da je Danas fokusiran na izjave komesara za proširenje EU Olivera Varheija, srpskih zvaničnika, ali i predstavnika opozicije koji traže nastavak međupartijskog dijaloga i skreću pažnju na stanje u vladavini prava i izbornim uslovima.

List „Danas takođe objavljuje i delove Izveštaja Evropske komisije koji se kritički odnose na pitanje vladavine prava.

U poređenju sa provladinim medijima, manji deo izveštavanja posvećen je izjavama samog predsednika Vučića“, navodi se u dokumentu.

Istovremeno, ocenjuje se da je za izveštavanje provladinih medija bilo karakteristično „odsustvo direktnih nalaza, zaključaka, ali i nezavisnih tumačenja izvornog teksta Izveštaja EK, kao i naglasak na povoljnim elementima Izveštaja u delu ekonomskih kriterijuma za članstvo… Provladini mediji se pojavljuju u ulozi prenosioca interpretacije državnih zvaničnika, najčešće predsednika Srbije, čime je on postao glavni izvor i tumač informacija iz samog izveštaja“.

Što se tiče pomoći Evropske unije, s jedne strane, i pomoći Kine i Rusije, s druge, na početku pandemije kovid-19, u izveštaju se navodi da su provladini mediji „negativno izveštavali o EU, ističući da je zvanični Brisel ostavio Zapadni Balkan na cedilu, kako je briselski birokratski imaginarijum raskrinkan, i kako je EU smrtno ranjena“, dok su o „kineskoj pomoći pisali sa znatnom dozom emotivnosti, što se može videti u naslovima:“Srbijo, ne plači, Kina je uz tebe“, „Srbija ovo ne sme zaboraviti“, a „mali broj medija, poput Danasa i N1“, izveštavao je o pomoći EU.

„Nakon reakcija Brisela na negativan narativ koji je stvoren o Uniji i pomoći koju donira, ali i hvalospevima o kineskoj pomoći, pristup vlasti ali i provladinih medija je ublažen, te su naslovi bili usmereni na to da Srbija ostaje na putu ka EU i da je zahvalna na svakoj pomoći. Nakon toga, upadljivo je bilo i to da je predsednik Vučić počeo da dočekuje donacije iz Unije i sa više entuzijazma hvali pomoć – „Beskrajno hvala za ovih 70 miliona evra!“. Provladini mediji su to iskoristili kao povod da prikažu kako je zbog „oštre reakcije Vučića“ usled izostanka pomoći, Unija bila „primorana da donira sredstva“ Srbiji. Do kraja analiziranog perioda, primetan je pad tekstova o „bratskoj Kini“ i „čeličnom prijateljstvu“, kao i porast broja tekstova o ulaganju EU u Srbiju i Zapadni Balkan“, napominju autori studije.

Razlike u izveštavanju prorežimskih medija i Danasa primetne su i na primeru „pokrivanja“ samita EU, koji je trebalo da bude održan u Zagrebu u maju 2020, ali je zbog pandemije organizovan kao video-konferencija. Kako se objašnjava: „Pojedini mediji, kao što su Kurir, Alo, i Srbija danas su o zagrebačkom samitu izveštavali kao o događaju na kome se predsednik Vučić našao „u društvu najmoćnijih ljudi Evrope“.

„Izveštavajući na ovaj način, Vučić je predstavljen centralnom figurom ovog događaja, odnosno ličnošću koja se obraćala drugim liderima i slala važne političke poruke. U skladu sa tim, ovi mediji su prenosili isključivo delove Vučićevog obraćanja tokom samita, ali i njegove izjave nakon Samita, kao i njegov razgovor sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. Stavljajući ga u fokus celokupnog događaja, Vučić je predstavljen kao osoba koja ne samo da kreira narativ o samitu, već i tumači i objašnjava sled događaja, kao i izjave lidera EU… Jedino je portal lista Danas preneo da se u tekstu Deklaracije nigde ne pominje proširenje, ili integracija Zapadnog Balkana u EU…Danas je, takođe, jedini objavio analitički tekst o Zagrebačkom samitu u kome se govori o tome zašto je ovaj Samit značajan za zemlje Zapadnog Balkana, ali i podseća na pomoć koju je EU obezbedila za region sa ciljem saniranja posledica pandemije koronavirusa“, konstatuje se u dokumentu.

Briselski dijalog među najvažnijim temama

Prema rezultatima istraživanja, jedna od najvažnijih tema za domaće medije, kada je u pitanju odnos Srbije i EU jeste dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje zvaničnog Brisela. Kako se ukazuje, dok je većina medija „stavljala u prvi plan predsednika Vučića, prikazujući ga kako vodi borbu za Srbiju“, Danas je objavio veliki broj reakcija i evropskih zvaničnika, ruskog ministarstva spoljnih poslova i različitih aktera na Kosovu. Konstatuje se, takođe, da je naš list objavio najviše tekstova na temu Briselskog dijaloga.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.