Foto: Aleksandar Veljković

Prema rečima Milana Kovačevića, konsultanta za investicije, polazište za takav stav je najpre u nakaradnom zakonu o privatizaciji, koji je kupca uslovio da ne može iz godine u godinu, kako posao i tržište zahtevaju, da sam opredeli vrstu investicija, ne može ni da otpusti radnike, iako je to prvi korak ka stvaranju efikasnog preduzeća, niti da proda nefunkcionalne delove kako bi novac uložio u ono što je profitabilno.

– Nema razumnog čoveka koji će na početku, kada uđe u novu firmu, moći da odredi šta je od investicija neophodno u narednih nekoliko godina, kako je to Agencija za privatizaciju zahtevala. Taj „otrov“ od zakona proizveo je ne samo niže cene zbog kojih su nerealno niski efekti prodaje domaćih firmi, nego je naterao kupce da se dovijaju kako da u takvim uslovima organizuju uspešno poslovanje. I pored toga, država je mogla, prema svom kreativnom tumačenju, da odredi ko je ispunio uslove i ostao vlasnik u kupljenom preduzeću, a koji će se ugovor raskinuti ukoliko je to potrebno zarad nečijeg interesa. I jasno je da su se tu pojavljivali novi zainteresovani krugovi, jer da toga nije bilo, ne bi se ni preduzimali koraci ka poništavanju privatizacija – kaže Kovačević i naglašava da je uvek veliko pitanje i to da li će tužilaštvo, čak i kada se dostave svi dokumenti, da reaguje u određenom predmetu ili će se pravdati da to nije stiglo na red.

On potvrđuje da je jedan od problema to što se u startu nije tražilo poreklo kapitala, ali ističe da je mnogo veći nepostojanje pravnog sistema i što se regulativa u hodu podešavala potrebama pojedinaca. Otuda je, i kada su se takve privatizacije ispitivale, najčešći odgovor bio da je sve urađeno po zakonu.

Primer za ove konstatacije između ostalog je i iskustvo američke firme Univorld, čiji je vlasnik biznismen srpskog porekla Srba Ilić. Podsetimo, on je 2003. godine kupio beogradski turistički gigant „Putnik“, preduzeće sa respektabilnom imovinom, hotelima, rent a karom, razrađenom turističkom mrežom, čak i jednim ostrvom na crnogorskom primorju. Osim 5,2 miliona dolara za paket od 70 odsto akcija, Univorld se obavezao da u narednih pet godina investira u preduzeće oko 44 miliona dolara, između ostalog u tri broda za dnevne ekskurzije i dva broda za rečna krstarenja. To je trebalo da u znatnoj meri proširi i unapredi domaći i inostrani turizam u Srbiji. Agencija je u startu objavila da je to uspešna privatizacija, ali je dve godine kasnije promenila mišljenje, tri godine pre roka „utvrdila“ da investicije nisu ispunjene i raskinula ugovor.

– Uprkos proceni revizorske kuće Dilojt, Agencija nije priznala kao ulaganje brod „Sironu“ i to je bio jedini razlog koji su naveli za poništavanje privatizacije. Iako je ugovorom bilo predviđeno da kupac može svoje obaveze da prenese na drugog investitora, a bilo je nekoliko takvih ponuda, Agencija tu opciju nije prihvatila. Akcije Putnika pod sumnjivim okolnostima prodate su na berzi ruskom Metropolu. Nekoliko godina kasnije, na međunarodnoj arbitraži, Srbija je izgubila spor, procena Dilojta je potvrđena, a Iliću je moralo da se nadoknadi to što je uložio. Preduzeće Putnik, međutim, više nije moglo da mu se vrati. Ono sada više nije ni u vlasništvu Rusa, već dva fizička lica a od nekada vodećeg, sada je na marginama turističke privrede – objašnjava Kovačević.

Naš sagovornik podseća da je Ilić imao sličnu situaciju i sa Srbija turistom, koji je kupio gotovo u isto vreme kad i Putnik, za 1,1 milion dolara uz obavezu da u naredne tri godine uloži devet miliona dolara u rekonstrukciju i modernizaciju hotela „Park“, „Niš“ i „Ambasador“ iz Niša, hotela u Niškoj Banji i motela „Nais“ na auto-putu Beograd – Niš. Takođe pre isteka roka za investiranje, ugovor je raskinut, ali kako preduzeće u međuvremenu nije prodato, a arbitraža u Parizu zaključila da nije bilo osnova za tu meru, devastirani hoteli Srbija turista posle nekoliko godina vraćeni su Iliću. Očekuje se da će on podneti zahtev za nadoknadu štete i izgubljene dobiti.

Šteta i poverenje

– Kupac Putnika i Srbija turista je odlukama arbitraže uglavnom obeštećen, ali se šteta naneta državi ovakvim postupanjem ne može lako izbrisati. Osim pravne nesigurnosti koju takvi postupci unose, najveći problem bio je to što američki investitori za eventualne poslove sa Srbijom nakon ovih dešavanja više nisu imali podršku njihove agencije za osiguranje uloga. Takođe, u zemlji je propuštena prilika da se hoteli sa potencijalom razviju i mnogo značajnije doprinesu turističkoj ponudi – ističe Milan Kovačević.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.