Uloga institucija u stvaranju tih problematičnih slučajeva ni izbliza nije rasvetljena, delovanje interesnih grupa se ne pominje a presedan u čitavoj priči je, po oceni Saveta za borbu protiv korupcije, to što se u jednom slučaju istraga potpuno okrenula u suprotnom pravcu. Reč je o ATP Vojvodini, odnosno bivšem većinskom vlasniku Iliji Deviću, koga je vlast od statusa žrtve pokušala da označi kao krivca.

Dević je usred izborne kampanje, februara 2014, uhapšen pod optužbom da je oštetio ATP Vojvodinu za oko 200 miliona dinara. Taj iznos bio je značajan jer je omogućio da se predmet nađe pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal. Problem je, međutim, to što je za polovinu tog iznosa, čak i pod uslovom da se pozajmica drugoj firmi kvalifikuje kao krivično delo, već nastupila apsolutna zastarelost. Međutim, sporni iznos je bilo zgodno upotrebiti kako se slučaj ne bi našao pred Višim tužilaštvom, jer bi po pravilima onda trebalo pritvor da se odredi tek ako ima svih dokaza utvrđenih veštačenjem. I bez toga, tužilac je u ovom predmetu imao veliki problem, jer čak ni devet meseci posle puštanja Devića iz pritvora, nije mogao tačno da definiše zahtev za veštačenjem. Kada je to konačno uspeo, za veštaka je bila izabrana Mirjana Labović iz državnog, Gradskog zavoda za veštačenje. Za Labovićevu se kasnije ispostavilo da ima diplomu u čiju verodostojnost se sumnja, o čemu je Danas već pisao.

Pomalo je apsurdna i tvrdnja nastala na osnovu takvog veštačenja da je Dević oštetio preduzeća, jer je ono u momentu kada ga je kupio vredelo dva do tri miliona evra, a po završetku investicije vrednost samo imovine uvećana je na oko 100 miliona ne računajući pri tom i znatno višu cenu kapitala koja je postignuta tim ulaganjem.

Zanimljiv je i fokus radne grupe koja je okviru 24 privatizacije istraživala predmet ATP Vojvodine. Reč je o istim ljudima koji su još od 2006. istraživali poslovanje te firme i Devića, ali godinama nisu našli razlog da ospore zakonitost rada. Vlast je tada tvrdila su da policija i tužilaštvo bili pod političkim pritiskom da ne ganjaju kriminal, ali nema objašnjenja zbog čega su opet isti ljudi angažovani kada se već kaže da su podložni političkom pritisku. Ako su oni ranije ipak radili profesionalno, kako su osnov za progon našli 2013? Još spornije je to što je Grad u to vreme već isplatio četiri miliona evra odštete po sudskoj presudi, ali niko iz radne grupe nije istraživao zbog čega ugovor nije ispoštovan, ko je odgovoran za tu štetu, niti ulogu svih institucija koje su u tome učestvovale. Takođe, i pored „detaljnog“ uvida u papire, članovi radne grupe nisu primetili spornu hipoteku koju je banka upisala na novoizgrađene objekte i na osnovu nje upravljala UPPR-om preduzeća. Nisu tražili ni pozadinu slučaja, ko je bio zainteresovan da se od investitora otmu novoizgrađeni objekti, ko je i kome obećao tu imovinu, zbog čega je 500 ljudi ostalo bez posla.

Dević: Klasična zamena teza

Za klasičnu zamenu teza u istrazi ATP Vojvodine upotrebljen je policijski tim iz Novog Sada: Aleksandar Petković, Neško Nešković, Bogdan Pušić. Oni od 2006. godine pa do stečaja, kontinuirano po nalogu političara, moćnika i tajkuna ispituju moje poslovanje. Ni tada ništa nezakonito nije ustanovljeno. Upotrebljen je i zamenik specijalnog tužioca Jovica Jovanović, koji je preko ličnog poznanstva angažovao veštaka sa sumnjivom fakultetskom diplomom, Mirjanu Labović, koja je upravo za njega odrađivala ovakve poslove. Na takav način formirali su optužnicu – kaže Ilija Dević za Pravo Danas.

Ko naplaćuje kamatu

Jedan od bisera u nalogu za privođenje Devića zbog pozajmice od oko 100 miliona dinara firmi Univerzal Dušana Stupara, bila je i tvrdnja da nije uračunao kamatu na ta sredstva, iako to mogu da rade samo banke dok bi svi ostali bili krivično gonjeni kao zelenaši. Dević je zbog nevraćenog zajma, znatno pre otvaranja ovog procesa, tužio Univerzal. Interesantna je i uloga Stupara u ovom predmetu, koji je u vreme određivanja pritvora Deviću navodno bio na odmoru, na Tajlandu (prema nekim izjavama, tih dana je viđen u Beogradu). Na njegovu izjavu čekalo se 20 dana a tek potom je Dević pušten. Slučajnost ili ne, baš u vreme izborne tišine. Inače, u delu poslovnog prostora na Novom Beogradu, čiji je vlasnik Stupar, sada je sedište Srpske napredne stranke.

Od 30 miliona na ništa

Jedna od krivičnih prijava kojom je započeo nalet na investiciju i Iliju Devića pokrenuta je pre 11 godina, a tek pre dva meseca pravosnažno je okončana oslobađanjem od optužbe za utaju poreza. U tom procesu u nekoliko navrata donošene su osuđujuće presude, među njima i jedna na 14 meseci zatvora, što je kasnije na apelaciji padalo. Tokom trajanja procesa u više navrata je tužilaštvo menjalo iznos za koji tereti Devića, pa je od početnih 30 smanjivano na 15, zatim na 6,6 miliona dinara. Tužilaštvo i sud godinama su odbijali i veštačenja i originalnu dokumentaciju a kada su konačno uzete u obzir originalne kartice Poreske uprave, ispostavilo se da je porez u pretplati i optužnica je morala da padne. „Tužilaštvo je ušlo u postupak samo na osnovu službene beleške poreske policije o stanju na jednom dugovnom računu ATP Vojvodine, zaduženju za porez po odbitku, odnosno obavezi koja se plaća na zarade radnika. U isto vreme, Dević je imao više desetina miliona dinara pretplate PDV-a. Uobičajena je praksa da se više uplaćeni novac na jednom računu preknjiži na drugi koji je u minusu. O tome je postojao i dogovor, takođe uobičajen, a neažurnost Poreske uprave u preknjižavanju Tužilaštvo je zloupotrebilo kako bi pokrenulo krivični postupak za utaju – kaže za Danas advokat Nikola Stanojević.

U jednom od najvećih stečajeva već desetak godina pokrenuto više od 30 sporova, polovina još uvek nije rešena.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Povezani tekstovi