Foto: EPA/ GEORGI LICOVSKI

Nakon što je GREKO, ekspertsko telo Saveta Evrope, obelodanilo da Srbija za poslednje dve godine nije „na zadovoljavajući način“ ispunila nijednu od 13 preporuka u borbi protiv korupcije, do sličnih zaključaka došli su i predstavnici domaćeg civilnog sektora.

Nedavno objavljeni izveštaj grupe nevladinih organizacija (Transparentnost Srbija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za obrazovne politike, Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca) pokazao je da je Srbija od 75 preporuka Evropske unije koje se odnose na unapređenje borbe protiv korupcije, a okupljene su u pregovaračkom poglavlju 23, u potpunosti ispunila svega 11 odsto njih. Izveštaj je nazvan „alternativnim“ zbog toga što se njegovi nalazi dramatično razlikuju od onih „zvaničnih“. Naime, razmatrajući iste parametre, Vladin Savet za praćenje Akcionog plana za Poglavlje 23 je došao do zaključka da je u potpunosti ispunjeno 24 odsto aktivnosti. Razlike ne prestaju tu. „Zvanično“, još 21 odsto aktivnosti se „uspešno realizuje“, a sedam odsto je blizu ispunjenja. Država smatra da svega 27 odsto aktivnost nije uopšte ispunjeno. S druge strane, Transparentnost Srbija je došla do zaključka da je 40 odsto aktivnost „delimično realizovano“, a da čak 49 odsto uopšte nije. To pokazuje, kako je na predstavljanju izveštaja kazao Nemanja Nenadić, programski direktor TS, „da iskazano političko opredeljenje za borbu protiv korupcije, odnosno pristupanje EU nije bilo praćeno dovoljnom voljom da se obećano ispuni ili da za taj prioritet nisu izdvojena sredstva, ljudstvo i vreme“. Kao jedan od uzroka ovako tankih rezultata u Transparentnosti Srbija vide nedovoljno „političko i institucionalno vlasništvo“ nad borbom protiv korupcije, odnosno odsustvo „koordinacija na visokom nivou“ u pogledu sprovođenja strategije.

Ulazeći u pojedinosti, izveštaj TS naglašava da u pogledu sistematičnog razmatranja preporuka Saveta za borbu protiv korupcije nije učinjeno ništa. „Sa stanovišta onog što je zapisano u AP 23 problem je to što razmatranje izveštaja Saveta i druge mere koje se tiču odnosa Vlade i ovog njenog radnog tela nisu uređene aktom (Poslovnikom), a „politička volja“ se pretpostavlja. Mnogo je veći problem to što izveštaji nisu razmatrani ni u praksi, budući da je to bilo moguće učiniti bez bilo kog akta“, navodi se u izveštaju TS.

Ništa bolje stvari ne stoje ni sa Agencijom za borbu protiv korupcije čije jačanje nadležnosti je, „nasuprot najpesimističnijim očekivanjima“, i dalje na čekanju. U istom statusu je i adekvatno zakonsko rešenje koje bi se pozabavilo pitanjem nezakonitog bogaćenja.

Još jedna oblast koja vapi za delotvornim uređenjem je i kontrola finansiranja političkih subjekata i predizbornih kampanja. „Postoje veliki problemi u sprovođenju pravila o finansiranju partija u praksi, koji su registrovani i u nekoliko poslednjih izbornih ciklusa, sa tendencijom pogoršanja (naročito u vezi sa praćenjem rada medija kod kojih se troši glavnina novca u izbornoj kampanji), tako da je očigledno da AP 23 mora da se dopuni da bi doneo održive efekte u ovoj oblasti. Reviziju AP bi trebalo iskoristiti da se preciziraju problemi koje izmenjeni zakon treba da reši. Pri tom bi bilo smislen da se preduzme šira reforma koja bi uredila i pitanja vođenja naročito zastupljene funkcionerske kampanje, postupanje javnih tužilaca u vezi sa zloupotrebom položaja i kupovinom glasova, kao i uređivanje državnog i političkog oglašavanja“, navode u TS.

Iz TS-a sumiraju da mere za depolitizaciju javne uprave uglavnom nisu sprovedene, da sistem kontrole u javnim nabavkama nije ojačan, a da bi Zakon o zaštiti uzbunjivača, iako se primenjuje, mogao da bude poboljšan.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.