Foto: Stanislav Milojković

To se može videti iz predloženih amandmana, ali i javne rasprave koja je prethodila objavljivanju predloga, a tokom koje su predstavnici struke ignorisani i vređani.

Prethodne dve rečenice sumirale su stavove učesnika debate o ustavnim amandmanima koju je u toku jučerašnjeg dana organizovao Evropski pokret u Srbiji.

Violeta Beširević, profesorka Ustavnog prava na Univerzitetu Union, počela je svoje izlaganje konstatacijom da je sudstvo bilo jedno od glavnih oslonaca vladavine Slobodana Miloševića.

– Nažalost, taj princip nije napušten nakon Miloševića. Sve političke vlasti nakon njega su onemogućavale da se pravosuđe osamostali, kazala je Beširević, podvlačeći svoju tezu podatkom da su od 2000. ministri pravde bili, ili kompromitovani kadrovi iz prošlosti, ili osobe bez ikakvog iskustva rada u pravosuđu.

Govoreći o predloženim rešenjima, Beširević je naglasila da ona neće voditi depolitizaciji pravosuđa. Ukoliko se ne usvoje sugestije stručne javnosti, upozorila je ona, politički uticaj na pravosuđe će samo biti relociran.

DŽeremi Mekbrajd, profesor na Centralnoevropskom univerzitetu, govoreći o izboru nosilaca pravosudnih funkcija kazao je da je trend da se taj posao prepusti telima koji će biti nezavisni od političkih uticaja.

– Ipak, bitno je da u takvom telu ne budu isključivo sudije, pošto postoji opasnost od korporativizma, naveo je Mekbrajd. Ključno je, prema njegovom mišljenju, da sudije sami donose odluke i da, izuzev jasnih procedura, ne mogu da budu pozvani na odgovornost za svoje presude.

Tanasije Marinković, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, postupak koji je prethodio izradi predloga ustavnih amandmana ocenio je kao „višestruko neiskren“.

– Neiskren je u pogledu forme, pošto tokom javne rasprave nije bilo baš nikakvog dijaloga. Predstavnici ministarstva nisu odgovorili na sugestije struke. Naprotiv, oni su ih vređali. Proces je neiskren u pogledu suštine takođe, pošto predložena rešenja pokazuju da Vlada nikada nije želela da uspostavi nezavisno sudstvo i unapredi samostalnost pravosuđa, naveo je Marinković.

On je izneo sumnju da su amandmani koji se tiču pravosuđa zamišljeni kao „smokvin list“ za neka druga politička pitanja. Prema njegovim rečima, kod nas vlada uverenje: „Mi smo pobedili na izborima, nama ne pripada samo Vlada, već i svi državni aparati.“ I pritom, dodaje on, sve se to čini u ime naroda.

– Nema vladavine naroda bez vladavine prava. A neće biti vladavine prava ako narod ne želi da se bori za nezavisnost pravosuđa, zaključio je Marinković.

Šta se nauči za četiri godine

Otvarajući konferenciju Evropskog pokreta u Srbiji, Hendrik van den Dul, ambasador Holandije, koja je finansijski pomogla organizaciju, naglasio je da je, kada je pre četiri godine dolazio u Srbiju, jedna od ključnih tema bila izmena Ustava. Kada za nekoliko nedelja bude napuštao Srbiju, njegov naslednik će, dodao je, takođe čuti da je prioritet izmena Ustava.

– Za ove četiri godine naučio sam nekoliko stvari. Prva je da treba biti oprezan prema legislativnom optimizmu. Dobri zakoni ne moraju da podrazumevaju i njihovu primenu. Druga stvar koju sam primetio je da se prostor za rad civilnog sektora u poslednjih nekoliko godina sužava. I najzad, uvideo sam da je proces EU integracija, politički, koliko i tehnički i da politička volja može da pogura neke stvari, ali i da ih uspori, kazao je Van den Dul, dodajući da je bitno da se debata o ustavnim amandmanima proširi van kruga eksperata.

Povezani tekstovi