Vlast se neće odreći medijske mašinerije 1Foto: EPA/ KOCA SULEJMANOVIC

Prvi je oslobađanje ili privođenje poznaniju prava najgledanijih televizija koja korista nacionalnu frekvenciju, a drugi oslobađanje javnog medijskog servisa, koji finansiraju svi građani Srbije. Onog trenutka kada bi se to primenilo, a dovoljna su dva meseca da bi se promenila čitava priča, za vladajuću stranku to bi bio kraj. Jer vlast se hvalila nekom podrškom od 97 odsto glasača na severu Kosova ili 75 odsto u Doljevcu, a to bi se onda svelo na razumnih 35 odsto. Ali poznavajući prirodu ove vlasti, koja je apsolutistička i ne ume da deli vlast, to bi bio njen kraj, bez obzira što bi u normalnim uslovima ta podrška značila da bi ona formirala i novu Vladu, kaže za Danas analitičar Cvijetin Milivojević.

Monitoring izveštavanja televizija sa nacionalnom frekvencijom i N1 u prethodna tri meseca, koji radi Biro za društvena istraživanja (BIRODI), pokazao je da je predsednik Aleksandar Vučić gotovo jedini politički akter vlasti koji je zastupljen na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, te da se o njemu u najvećem broju slučajeva govori pozitivno.

U svim prilozima u kojima se pojavljivao, u 91,1 odsto slučajeva o njemu se izveštava pohvalno, 7,19 odsto vremena su izveštaji neutralni, dok se o njemu kritički govori tek u 1,72 odsto priloga.

Predsedniku Vučiću u različitim vestima i emisijama na svim analiziranim televizijama bila su posvećena 2.004 minuta. Istraživanje je pokazalo i da se informisanje gledalaca uglavnom svodi na puko prenošenje informacija, ukupno 1.651 prilog za dva meseca.

S druge strane, opozicioni lideri gotovo i da se ne pojavljuju u informativnom programu televizija sa nacionalnom frekvencijom, a i kada se o njima govori, većinom su predstavljeni u negativnom kontekstu. Dragan Đilas bio je zastupljen 166 minuta, i u 91,86 odsto slučajeva, negativno komentarisan. Slično je i sa Boškom Obradovićem i Vukom Jeremićem, koji je, primera radi, pozitivno okarakterisan u svega 0,31 odsto priloga.

Zbog toga Milivojević dodaje da spisak zahteva opozicije ne treba da sadrži 38 zahteva, iako su svi oni važni, manje ili više, već treba insistirati na dva navedena koja se tiču slobodnom pristupu medijima, koja su, kako je rekao, suštinski, jer bi se njihovim ispunjavanjem „promenila politička krvna slika Srbije i politički rejting odnosno podrška ovoj ili onoj opciji“.

U predizbornoj kampanji, smatra Milivojević, vlast je spremna da se odrekne samo onih svojih prednosti koje ih „ne mogu zaboleti“. U tom kontekstu, Milivojević navodi i nedavnu odluku o spuštanju izbornog cenzusa.

– To bi u normalnoj situaciji trebalo da podrži opozicija, jer tu dolazi do manjeg obima rasipanja glasova i pretvaranja u mandate, kada je reč o onim strankama koje ne prelaze cenzus. Međutim, paradoks je u tome da to opozicija uopšte nije tražila. Vlast je spremna da izađe u susret, da promeni sve ono što opozicija traži, ali što nju ne može zaboleti, dodaje Milivojević.

Politički analitičar Boban Stojanović saglasan je da se vlast neće odreći kontrole koju poseduje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a smatra da navedeni nalazi BIRODI-ja najbolje prikazuju šta je najveći problem demokratije u Srbiji.

– Ako imate medije koji toliko dominantno predstavljaju jednog političkog aktera i to gotovo uvek u pozitivnom tonu, dok i kada se desi da se neki politički protivnik pojavi u tim medijima, on je isključivo u negativnom kontekstu i kroz različite afere, optužbe, to govori da javno mnjenje nema realnu političku sliku o političkom stanju. Mislim da bi to trebalo da bude jedan od ključnih argumenata opozicije u nastupu pred pre svega evroparlamentarcima, koji su bili i koji će doći opet. Možete vi da menjate nekakve zakone, članove REM-a, ali kada vidite kakva je situacija u medijima, svakome bi moralo da bude jasno da ovde demokratije nema, jer jedna politička opcija ima apsolutnu prednost, navodi Stojanović.

Politički vrh se neće odreći medijske mašinerije koja stoji iza njih, siguran je Stojanović.

– Pogledajte samo koliko je problema izazvalo ono gostovanje Vuka Jeremića prošlog meseca. Imali ste pola sata jednog opozicionog lidera u jednoj od gledanijih emisija na RTS, a sutradan su i predsednik i premijerka gotovo na svim drugim televizijama sa nacionalnom frekvencijom išli i pričali o tome kako je u stvari on „ovakav i onakav“. Kada bi RTS i druge televizije sa nacionalnom frekvencijom dale nekakav prostor za drugačije mišljenje, mislim da bi se poverenje u Aleksandra Vučića, a i generalno percepcija njega kao političkog lidera i kao predsednika potpuno izmenila i to u relativno kratkom vremenu. Ovako, demokratija ne funkcioniše, a mediji su svakako vrh te piramide koja ograničava mogućnosti političkih aktera, jasan je Stojanović.

Kritičko izveštavanje strano nacionalnim televizijama

Od ukupnog vremena na televizijama sa nacionalnom frekvencijom (RTS, Pink, Happy, Prva, O2) i N1, odnosno od ukupno 33 sata i 26 minuta, koliko je predsednik Republike zastupljen u informativnom programu, čak 61 odsto ili 20 sati i 15 minuta je emitovano na TV Pink. Na toj televiziji predsednik je prisutan u čak 61 odsto sveg vremena u kome se pojavljuje u informativnim emisijama, a gde je u 98,69 odsto priloga predstavljen u pozitivnom kontekstu. Novinari analiziraju tek na TV N1, 60 od ukupno 74 priloga, takvih priloga je osam bilo na Prvoj TV, tri na RTS, dva na Pinku i jedan na Happy TV. Činjeničko kritikovanje od strane novinara pojavilo se tek u dva priloga, na N1 i O2, dok je ideološko kritikovanje bilo prisutno u dva priloga na Pinku. Analitički i kritički diskurs, kada su akteri informativnog programa u pitanju, zastupljen je najviše, sa 29 procenata, na TV N1, dok na RTS ili Happy taj procenat iznosi tek 13 procenata.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.