Zašto se 60 odsto Francuza protivi članstvu Srbije u EU 1Foto: Aleksandar Roknić

Sa gotovo 60 odsto odričnih odgovora, većina ispitanika je rekla da bi bilo prilično ili veoma loše kada bi se Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija pridružile EU.

Međutim, manje od trećine njih je reklo da bi pridruživanje država Zapadnog Balkana EU mnogo ili bar donekle uticalo na njihov život, a gotovo polovina je promenila svoje stavove o tom pitanju, u zavisnosti od toga da li se pitanje odnosilo na region uopšte ili na određene države, navodi se u izveštaju grupe autora iz Tink-tenka za političko učešće I Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo, u kojem su analizirani razlozi zbog kojih se veliki broj Francuza protivi proširenju Unije.

Kako se ocenjuje, u osnovi, oni koji podržavaju pridruživanje država Zapadnog Balkana EU, nalazi se uverenje da Uniji može da se nosi sa izazovima koje bi prouzrokovalo proširenje EU na Zapadni Balkan, posebno sa ekonomskim.

Stope neodobravanja za članstvo u EU pojedinih država Zapadnog Balkana su u širem smislu uporedive, i kreću se između 49 i 65 odsto, što je znatno više u odnosu na protivljenje eventualnom pridruživanju Norveške i Islanda Uniji, ali niže nego u odnosu na Tursku, pokazuju istraživanja na kojima se bazira pomenuti dokument.

U tom kontekstu, navodi se da je otprilike polovina ispitanika izjavila da je protiv pridruživanja Crne Gore i Severne Makedonije EU (49 odsto protiv, a 27 odsto, odnosno 25 odsto podrške), a 60 odsto izjavilo je da ne odobrava pridruživanje Bosne i Hercegovine, Srbije i Albanije (nasuprot podršci oko 20 odsto), a čak 65 odsto je protiv pridruživanja Kosova EU (sa samo 15 odsto za).

U studiji se napominje i da većina francuskih ispitanika nema izgrađen stav o proširenju EU na Zapadni Balkan.

Ilustracije radi, manje od trećine (28 odsto) je reklo da bi pristupanje država Zapadnog Balkana EU imalo veliki ili neki uticaj na njihov život. Većina ispitanika je smatrala da ovaj deo politike EU neće uticati mnogo ili uopšte na njihov život (53 odsto), a dodatnih 19 odsto nije imalo mišljenje u vezi sa značajem ovog pitanja. ).

S druge strane, na pitanje o uticaju pristupanja Turske na njihov život, 53 odsto francuskih ispitanika, gotovo dvostruko više nego na isto pitanje u vezi sa Zapadnim Balkanom, reklo je da bi odluka o ovom pitanju imala uticaj na njihov život.

Ocenjuje se, takođe, da su oni koji se protive proširenju EU na Zapadni Balkan i donekle oni koji nisu sigurni u svoje mišljenje o tom pitanju češće odgovarali da su evropske integracije otišle predaleko, od onih koji su bili za proširenje Unije.

„Osećaj da su evropske integracije otišle predaleko jasno su izrazili protivnici u fokus grupama. Njihovi stavovi su se uglavnom zasnivali na percepciji da postoje ozbiljni problemi sa kohezijom i saradnjom između trenutnih država članica EU. Trenutna zdravstvena kriza koju je izazvao virus kovid-19, kao i prethodne evropske dužničke krize, kao i politička neslaganja zbog migracija, postavili su ove probleme u prvi plan“, konstatuju autori studije.

Kako se primećuje, znatan broj protivnika proširenja Unije ponavlja argumente koje je francuski predsednik Emanuel Makron koristio u svom govoru na samitu o Zapadnom Balkanu 2018. godine, a čija okosnica glasi: EU treba da rešava aktuelne krize i probleme, u okviru trenutne grupe država članica, pa tek onda da primi nove članice.

Napominje se i da se „nasuprot ekonomskim problemima, čini da kulturološke brige nisu bitan razlog“ za protivljenje prijemu država ovog regiona u Uniju.

Pojedini Francuzi, naveli su, takođe, da vide Zapadni Balkan kao „izvor tenzija“, kao i da ima „nedostataka i sa stanovišta demokratije, ljudska prava se ne poštuju uvek, a ove države su ogrezle u mafiju i korupciju… da bismo pomogli njihovim institucijama da funkcionišu, da, mislim da bismo morali više da platimo“.

„Jačanje ličnih iskustava“

„Bez rešavanja širih pitanja koja izazivaju zabrinutost u vezi sa evropskom kohezijom i budućnošću EU, dalje proširenje EU bi moglo da doprinese stvaranju dodatnog nezadovoljstva postojećim stavovima o EU u Francuskoj. Stoga, dugoročno gledano, najbolji način za napredak je da se izgradi šire poverenje u EU, njene institucije i njena pravila i procedure i da se osigura da komunikacija o proširenju EU na Zapadni Balkan ne podstiče negativne stavove o evropskoj koheziji među francuskim glasačima. Kada se razmišlja o Zapadnom Balkanu, malo je verovatno da apstraktni argumenti utiču na stavove ljudi, dok jačanje ličnih iskustava (kao što su mogućnosti za turizam) ima pozitivan potencijal“, poručuju autori studije.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

close
Zašto se 60 odsto Francuza protivi članstvu Srbije u EU 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.