Nedavno je objavljeno drugo izdanje radne sveske, u kom je ovaj primer ostao i nikakvih primedbi nije bilo. To je za Danas izjavio jedan od autora radne sveske Vlado Đukanović, naš poznati lingvista, povodom polemike na društvenim mrežama da li je stihu koji peva Svetlana Ražnatović mesto u udžbeniku.

Đukanović napominje da nije reč o udžbeniku iz koga deca uče na primerima već o radnoj svesci u kojoj vežbaju, a jedan od osam primera u zadatku u kojem se od učenika traži da podvuku imenice u vokativu je i stih Marine Tucaković.

– Da li je ovo zvučna radna sveska, koju otvorite i zapeva Ceca Ražnatović? Nije. Tekst je napisala Marina Tucaković koja je napisala 80 odsto hitova popularne muzike od sedamdesetih godina pa naovamo. Dakle, ona je nesporna kao tekstopisac. Očigledno da niko nije gledao zadatak već je samo zaokružio dvostih, lupio strelicu i napisao Ceca. U zadatku piše da treba podvući oblike vokativa u primerima iz poezije i popularne muzike. Šta je nelegitimno u tom nalogu? Ništa. U zadatku imate četiri primera iz poezije, od kojih jedan peva Zdravko Čolić, pa imate liniju preko cele širine strane i ispod nje četiri primera iz popularne muzike. Ovaj primer spada u turbo folk zahvaljujući tome što ga peva Ceca Ražnatović, a da ga je otpevao Zdravko Čolić taj stih verovatno ne bi bio sporan. Prema tome samo je problem u tome ko peva te stihove – navodi Đukanović.

On dodaje da ovaj zadatak ukazuje i na to da je standardni književni jezik polifunkcionalan, ali da niko ne obraća pažnju na detalje, aludirajući na liniju koja razdvaja primere iz poezije i popularne muzike.

– Iznad linije jezik služi za pisanje poezije, ispod linije taj isti standardni književni jezik služi za pisanje tekstova popularne muzike. Ovde se pokazuje polifunkcionalnost jezika, da ne služi samo za pisanje romana, poezije, drama i pripovedaka nego i za svakodnevne razgovore, za pisanje na Fejsbuku i Tviteru, SMS poruka – kaže Đukanović.

Ističe da je u zadatku naveden upečatljiv primer, jer pesmu očito znaju i oni koji slušaju Cecu i oni koji je ne slušaju, čim su prepoznali ko je peva, jer to nije navedeno u radnoj svesci. A suština je, dodaje, da učenici kao vokativ podvuku reč „grome“, a ne „lepi moj grome“ i „safiru“, a ne „plavi moj safiru“. Đukanović pita da li je citiranje stihova Marine Tucaković zabranjeno samo u pesmama koje peva Ceca Ražnatović ili i u pesmama svih drugih izvođača.

On kaže da se, navodeći u udžbenicima samo primere iz „dobre“ književnosti, šalje poruka da se književni jezik koristi samo tu i kad se piše nešto ozbiljno, a da se ne mora voditi računa kad se piše na Fejsbuku i Tviteru.

– Ovim osvešćujete decu da se književni jezik svuda upotrebljava, pa čak i u pesmama koje napiše Marina Tucaković, a otpeva Ceca Ražnatović. Dakle i to treba da bude književni jezik, to nije isključeno. Ako ste pismen čovek i na Tviteru i Fejsbuku i u SMS porukama treba da pišete veliko slovo, interpunkciju, da znate oblike vokativa i svih drugih padeža – poručuje Đukanović.