Vlast ne zanimaju ljudska prava, neće se odreći kontrole medija 1Foto: Aleksandar Roknić

U Srbiji je jako dugo na snazi klima nekažnjivosti i neodgovornosti, uz to se režim Aleksandra Vučić ni po koju cenu neće odreći kontrole medija.

To ističu za Danas Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine i Goran Miletić, direktor Civil Rights Defendersa za Evropu povodom najnovijeg izveštaja Hjuman rajts voča (HRW) u kojem se navodi da je u Srbiji tokom 2020. postignut ograničen napredak na polju zaštite ljudskih prava.

Ova međunarodna organizacija navodi da su napadi i pretnje protiv novinara i dalje daju povod za zabrinutost, bez adekvatnih reakcija srpskih vlasti i podseća da je NUNS od januara do kraja avgusta zabeležio 28 slučajeva fizičkog napada i 33 slučaja pretnji ili zastrašivanja novinara.

HRW ukazuje i da je procesuiranje ratnih zločina kao i prethodnih godina usmereno isključivo na niskorangirane počinioce, te da se osobe sa invaliditetom i dalje se smeštaju u ustanove u kojima dugoročno borave, kao i da su nastavljeni su napadi na LGBT osobe.

Nedim Sejdinović smatra da je dobro to što što međunarodne organizacije daju sve negativnije, odnosno sve realnije ocene katastrofalne medijske situacije u Srbiji.

– Međutim, ključno je pitanje šta to u stvarnosti znači i kakve će posledice imati, s obzirom da se vlast na te izveštaje i ocene praktično i ne osvrće. Plašim se da smo već ušli u fazu kada pritisci sa zapada ne mogu da budu dovoljno efikasni. Vučićeva vlast se neće odreći kontrole medija ni po koju cenu, jer je ona i sazdana na zloupotrebi medija. Medijske slobode su najveća pretnja ovoj vlasti, i stoga ih ona neće dozvoliti. Neće se vlast odreći ni pritisaka na nezavisne medije i novinare, niti će odustati od njihovog targetiranja, neće se odreći ni konstantnog stvaranja atmosfere straha i nasilja, zbog čega niko u ovoj zemlji nije bezbedan. A novinari su prvi na udaru – ističe Sejdinović za Danas.

HRW, između ostalog, navodi da je od januara do kraja avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo samo dve nove istrage i podnelo dve optužnice protiv ukupno četiri lica, te da je Viši sud u Beogradu osudio tri lica za ratne zločine.

Goran Miletić smatra da su predstavnici vlasti nezainteresovani za suočavanje sa prošlošću, „naročito za onaj deo u kome se moramo suočiti sa zločinima koje su činile različite srpske snage.

– Umesto narativa prema kome su Srbi isključivo i uvek žrtve, predstavnici vlasti moraju svojim izjavama podržati utvrđivanje činjenica i pravdu za žrtve. Ta pravda mora biti dostupna za sve žrtve, bez obzira kojoj etničkoj ili nacionalnoj zajednici pripadaju. Naravno, Srbija je mnogo odgovornija da kazni one koji žive u Srbiji, a koji su naredili, izvršili, podsticali ili skrivali ratne zločine nad pripadnicima drugih zajednica – ističe Miletić za Danas.

U izveštaju se ukazuje da su nastavljeni napadi, pretnje i kampanje blaćenja protiv LGBT osoba i aktivista, te da je Udruženje „DA SE ZNA!“ zabeležilo, između ostalog, osam slučajeva fizičkog napada i devet slučajeva pretnji.

Miletić ukazuje da u sudski postupci traju nedopustivo dugo i sa uslovnim osudama na napadače kao najčešćim epilogom.

– To ohrabruje nove napade i krajnje je neodgovorno reći da LGBT zajednicu napadaju „deca“. S druge strane, osude predstavnika vlasti, ali i opozicije su krajnje formalne i konfuzne. Veoma važna stvar je najavljeno usvajanje Zakona o registrovanim partnerstvima i vlast ima priliku da pokaže da li je zaista zainteresovana da suštinski unapredi zaštitu ovog dela građana Srbije – ističe Miletić.

Kako dodaje, nalazi izveštaja HRW-a su posledica nezainteresovanosti za unapređenje ljudskih prava, ali i klime nekažnjivosti i neodgovornosti koja već dugo vremena postoji u Srbiji.

– Napredak u oblasti poštovanja ljudskih prava je moguć i nije istina da je za sve kriv mentalitet ili nedostatak poznavanja standarda, već mnogo toga i dalje zavisi političke volje – zaključuje Miletić.

Sistem azila manjkav

HRW u izveštaju navodi da je u periodu između januara i avgusta, u Srbiji registrovano 2.084 tražilaca azila, što predstavlja značajan pad u odnosu na 6.156 koliko ih je bilo u istom periodu 2019. godine. HRW ukazuje da je sistem azila u Srbiji i dalje manjkav, uz teškoće koje tražioci azila imaju prilikom pristupa procedurama, niske stope priznavanja u poređenju s prosekom EU.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Vlast ne zanimaju ljudska prava, neće se odreći kontrole medija”

  1. Ovde bi naslov trebao biti “ Vlast ne zanima niti dotice totalna cenzura medija sem pinka,i vlast ne zanima sto opozicija zeli nekako i taj pink i ostale tabloide da preuzme i napravi totalni medijaki mrak jer su mocni u medijima pa bi da pogase i zabrane ave sto noje njihovo.
    Ida, obavwzno i naslov „vlastima i vucicu uopste nije ni potrebna medijska paznja jer vucic uvek mpze i uvek ce doci kod svpg narpda i u oci 500000 pristalica SNS cuce sta ima da im kaze…mizinge niko cenzurisati nemoze…a kako cemoglasati…i to ce biti sigurno

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.