Foto: OLIVIER HOSLET/EPA

Istraživanje u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, rađeno je prema standardu Evrobarometra.

Od ukupnog broja ispitanika, 68 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas, 24 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina, na drugom mestu se po percepciji građana nalazi Rusija sa 21 procentom, na trećem Kina sa 17 i na četvrtom Japan sa 12 odsto.

U odnosu na rezultate istraživanja od pre godinu i po dana, iz decembra 2016, broj onih koji kao najvećeg davaoca pomoći Srbiji vide EU porastao je za tri odsto, dok je broj onih koji su mislili da je reč o Rusiji smanjen za četiri odsto.

Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do kraja 2016. godine, Evropska unija i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije,

Pojedinačno gledano Evropska komisija je donirala 2,96 milijardi evra, Nemačka 368,21 miliona evra, Švedska 232,11 miliona evra i Italija 187,72 miliona evra. Sve pozitivne asocijacije na Evropsku uniju imaju trend rasta.

Građani pojam EU povezuju sa boljim životom, višim standardom, blagostanjem, putovanjima i to njih 21 odsto, dok je u junu 2017. to činilo 10 odsto ispitanika.

Najveći procenat građana, 58 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.

Borbu protiv korupcije (22 odsto), reformu zdravstvenog sistema (16) i reformu pravosuđa (12 odsto) građani prepoznaju kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život.

Sledeće po važnosti su im reforme u oblasti poljoprivrede (10 odsto), zatim obrazovanja (9), bolja zaštita ljudskih prava (8 odsto) i zaštita životne sredine (5 odsto).

Za najveći broj građana, 18 odsto, članstvo u EU predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (16), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (15 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (11 odsto), navodi se u saopštenju.