Poverenik utvrdio diskriminaciju: Škole ignorišu preporuke, nastavnici pravdu traže na sudu

Najnoviji slučaj iz beogradske OŠ „Đuro Strugar“ jedan je u nizu u kojima je Poverenik konstatovao izvršenu diskriminaciju u oblasti rada na osnovu političkog ubeđenja nastavnika, ali škole odbijaju da postupe po preporuci poverenika i da nastavnike vrate na posao.

Osim pomenute nastavnice iz „Strugara“, poverenik je prethodno utvrdio diskriminaciju i u slučaju Andree Nađ Besedeš, nastavnice matematike i informatike iz OŠ „Vuk Karadžić“ u Bajmoku, kojoj nije produžen ugovor o radu nakon 17 godina rada u toj ustanovi.

Isto je sa tri profesora niške gimnazije „Stevan Sremac„, za koje je Poverenik takođe konstatovao diskriminaciju zbog političkog ubeđenja, pošto im od 1. septembra prošle godine nisu produženi ugovori o radu na određeno vreme nakon što su učestvovali u obustavi nastave i aktivno podržavali studentski i učenički protest.

– Poverenik ne vodi posebnu evidenciju o postupanju po preporukama prema vrsti institucije, na primer, posebno za škole, već se podaci vode na nivou svih predmeta. Kada je reč o poslednjim predmetima iz oblasti rada i zapošljavanja, škole u kojima je utvrđena diskriminacija nisu postupile po preporukama. Treba imati u vidu da se više pritužbi odnosi na iste škole, a do sada nije došlo do postupanja ni u drugim predmetima koji se na njih odnose. U najnovijem slučaju, koji se odnosi na Prvu nišku gimnaziju „Stevan Sremac“, o nepostupanju po preporukama Poverenika obavestili smo i Ministarstvo prosvete, očekujući da u okviru svojih nadležnosti doprinese poštovanju principa zabrane diskriminacije – kažu za Danas iz službe Poverenika, odgovarajući na pitanje da li imaju saznanja da su škole postupile po mišljenju te institucije.

Kako je Danas pisao, u niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ u toku je postupak za izbor direktora, na kome je kandidatkinja aktuelna v.d. direktorka Radmila Stoiljković, koja je potpisala rešenja da se trojici nastavnika ne produže ugovori o radu na određeno vreme i nije izvršila preporuku Poverenika da ih vrati na posao.

Zanimljivo je da je potvrdu da Stoiljković nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, koju je podnela na konkursu, izdao u maju ove godine upravo Poverenik, uprkos tome što je dva meseca ranije doneo mišljenja da su trojica nastavnika diskriminisana zbog svog političkog ubeđenja.

Masovno neprodužavanje ugovora o radu prosvetarima koji su tokom školske 2024/25. učestvovali u obustavi rada deo javnosti tumačio je kao odmazdu zbog podrške studentskim blokadama dok je prosvetna vlast tvrdila da osvete nije bilo.

Taj potez pravdali su činjenicom da se ugovori sa zaposlenima na određeno zaključuju za konkretnu školsku godinu, da traju do 31. avgusta, te da direktor ima diskreciono pravo da u statusu radnika na određeno zaposli koga hoće.

„Ne vidim politizaciju u tome što neko nije dobio produžetak ugovora o radu na određeno vreme. Direktori su odgovorni za organizaciju rada škole i legitimno je da se ne produži ugovor bilo kome ko krši zakon i opstruira nastavni proces“, rekao je svojevremeno ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, reagujući na izveštaj Građanskih inicijativa u kojem je opisana „nova vrsta represije“ u obrazovnom sistemu Srbije, koja se masovno sprovodila tokom 2024/2025. godine.

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije objavio je da je uoči početka ove školske godine više od 100 zaposlenih u školama ostalo bez posla ili bez produžetka ugovora u ovoj školskoj godini jer su učestvovali i/ili pružili podršku protestima.

Početkom školske godine tadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da su, nakon pritužbi koje su podneli pojedini prosvetni radnici zbog potencijalne diskriminacije na osnovu političkog ili sindikalnog delovanja, u toj instituciji pokrenuti postupci za utvrđivanje diskriminacije.

Janković je tada rekla i da Poverenik nema mogućnost da postupa po službenoj dužnosti već se postupak može pokrenuti isključivo po podnetoj pritužbi. Koliko se zaposlenih u prosveti odlučilo na ovaj korak iz službe Poverenika nismo dobili odgovor.

Tačan broj ne znaju ni u Forumu beogradskih gimnazija, jer pritužbe nije podnosio sindikat već nastavnici pojedinačno.

– Mi smo sa još nekoliko kolega kojima nije bio produžen ugovor o radu bili na sastanku sa tadašnjom poverenicom, ona je tada pojasnila na koji način zaposleni mogu da se obrate kancelariji Poverenika. Trebalo je lično da se podnese pritužba, mi kao sindikat to nismo mogli da uradimo u njihovo ime – kaže za Danas Ana Dimitrijević, predsednica Foruma beogradskih gimnazija.

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, čija je članica nastavnica iz Bajmoka, za Danas podseća da je taj slučaj trenutno pred sudom, jer su advokati tužili školu u kojoj je radila zbog toga što nije postupila po preporukama Poverenika.

– Konkretno, u slučaju ove nastavnice škola nije postupila po preporuci. Pošto, na neki način, pravda nije zadovoljena, podneli smo tužbu kojom tražimo da sud utvrdi diskriminaciju, dosudi naknadu materijalne i nematerijalne štete i na taj način otkloni posledice diskriminacije. Škola je osporila tužbu, angažovala advokata i sada vodimo redovnu parnicu. Mišljenje Poverenika bi, u jednom zrelom i razvijenom pravnom sistemu, trebalo da obavezuje, jer je on nezavisan organ i pravnik sa iskustvom koji snagom svog mandata dobijenog u Narodnoj skupštini, svoje biografije i pravničkog znanja, utvrđuje da li je došlo do diskriminacije – smatra advokatica NSPRS-a Marija Prijić.

To što se ne poštuju preporuke Poverenika za zaštitu ravnopravnosti govori o daljem urušavanju vladavine prava i da nije važno mišljenje institucije već neformalnih centara moći, smatra bivša poverenica Brankica Janković.

– Ako takva institucija utvrdi da je neko postupao suprotno ustavnim načelima, očekivalo bi se da se po njenoj preporuci postupi. Ovako se dešava da Poverenik utvrdi diskriminaciju, a da oštećena strana ipak mora da pokrene parnicu da bismo otklonili štetu koja je nastala tom radnjom. U ovim predmetima postoji i dodatni problem zato što su u međuvremenu već zaposlene druge osobe. Reč je o radnim odnosima na određeno vreme. U takvoj situaciji nije moguće nastavnika jednostavno vratiti na posao, pa je tužbeni zahtev drugačije postavljen: tražimo da se zabrani ponavljanje diskriminacije prilikom narednih konkursa, kao i naknadu štete, materijalne i nematerijalne – ukazuje advokatica Prijić.

Da li je preporuka Poverenika obavezujuća za škole?

– U postupku po pritužbi Poverenik donosi mišljenje i, kada utvrdi povredu prava, daje preporuku za otklanjanje posledica diskriminatornog postupanja. Preporuke Poverenika nisu izvršne sudske odluke i ne mogu se prinudno sprovoditi. Ipak, njihova težina proizlazi iz autoriteta nezavisne institucije, kao i iz zakonom propisanog mehanizma obaveštavanja javnosti ukoliko diskriminator ne postupi po preporuci. Poverenik ne izriče kazne, niti njegove preporuke imaju snagu izvršne isprave. Za prinudnu zaštitu prava predviđen je sudski postupak – kažu u službi Poverenika.

Pojašnjavaju da se postupak po pritužbi okončava postupanjem po preporuci, odnosno, u slučaju nepostupanja – obaveštavanjem javnosti.

Ipak, zakon Povereniku daje i mogućnost pokretanja strateških parnica u javnom interesu. Njihov cilj je da prevaziđu značaj pojedinačnog slučaja i doprinesu razvoju sudske prakse i efikasnijoj zaštiti od diskriminacije.

U slučaju nastavnika kojima nisu produženi ugovori strateške parnice za sada nema.

– Za takve parnice biraju se, pre svega, slučajevi učestale ili široko rasprostranjene diskriminacije, naročito oni koji proizvode teške posledice po pripadnike osetljivih, ugroženih i marginalizovanih društvenih grupa i u kojima postoje dobri izgledi za uspeh. Da bi parnica mogla da bude pokrenuta, slučaj mora biti podoban za sudski postupak i moramo raspolagati dokazima kojima se može učiniti verovatnim da je do diskriminacije došlo. Kada se parnica pokreće u ime konkretnog lica, potrebna je njegova saglasnost, dok kod diskriminacije grupe lica takva saglasnost nije neophodna. Od osnivanja institucije pokrenuto je nešto više od 20 strateških parnica – navode iz službe Poverenika.

Kažu i da je zbog porasta broja pritužbi po osnovu političkog uverenja i članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, Poverenik već pokrenuo stratešku parnicu zbog diskriminacije zaposlene od strane poslodavca po osnovu političkog uverenja i članstva u sindikatu, a u drugom postupku je stupio u parnicu u svojstvu umešača iz istih razloga.

– U februaru ove godine obavestili smo javnost da je u tom drugom postupku doneta prvostepena presuda kojom je utvrđena diskriminacija. Iako presuda još nije pravnosnažna, ona predstavlja važan korak u sudskoj praksi i pokazuje da zaštita od diskriminacije po osnovu političkog uverenja i sindikalnog organizovanja može biti efikasna i pred sudom – navode iz službe Poverenika.