Nakon zanimjivih predavanja, susreta gimnazijalaca sa književnicima i njihovih javnih čitanja za širu publiku, u Užicu je završen književni festival Na pola puta, koji je u Užičkoj gimnaziji okupio pisce i umetnike iz regiona.
Vladimir Pištalo, dobitnik Ninove nagrade 2008. godine za roman „Tesla, portet među maskama“, održao je gimnazijalcima predavanje o Ivu Andriću, a uveče je govorio o svom novom romanu „Sunce ovog neba“, koji je uobličio kroz pisma upućena našem nobelovcu. Navodeći da je njegova „fascinacija Teslom bila vizuelna, ali da se s njim teže identifikovao“, zbog asketizma slavnog naučnika, a da ga je „Andrić fascinirao jezikom i da je sa njim uspostavio dubiku i ličnu identifikaciju“, Pištalo je naveo da „ne bi bio pisac kakav jeste, da nije bilo Andrića“.
– Napisao sam knjigu koja dovodi u pitanje uobičajene stvari, od toga da li je Andrić bio realista do toga da li je mrzeo muslimane, dokazujući da nije. Moja knjiga je, na neki način, jeretička i predlaže drugačije čitanje Andrića i nadam se da bi on delimično bio zadovoljan… Mislim da su ljudi mrtvim očima videli mrtvog Andrića, a ja želim da živim očima vidim živog Andrića, poručio je Pištalo, navodeći za nobelovca, pored ostalog, da nije bio sklon izražavanju emocija.
Publika je odlično reagovala i na stihove Mustafe Zvizdića iz Sarajeva, koji je čitao pesme iz svojih zbirki „Praški metro“ i „Na šahovskom turniru“, za koje je rekao da su nastale spontano, a kojima uspeva da jezgrovošću, duhovitošću i jezičkim kontrapunktom ogoli tmurnu svakodnevicu.
– Humor, ako ga ima u mojim pesmama, nije bio moj cilj. Verovatno je to sredstvo da pripitomim stvarnost koja je užasna i traumatična, od koje se čovek brani humorom, kazao je Zvizdić.
Nenad Veličković, pisac iz Sarajeva, koji je sa Ružicom Marjanović, profesorkom književnosti u Užičkoj gimnaziji, pre trinaest godina, osnovao festival , nasmejao je publiku čitajući odlomke iz svoje knjižice „Ne govori mi dok te prekidam – Pubertetski antibonton“, koja je objavljena u ediciji Lektira narodu, čija izdanja izlaze uz časopis Školegijum. Publikacija, koja opusuje 60 situacija, štampana je s namerom da nasmeje đake, ali i da pokrene debatu u školama o tome šta je to dobro vaspitanje i ko odlučuje o tome šta jeste, a šta nije pristojno. Veličković je ispričao i priču o dobroti Predraga Lucića, pa je festival završio onako kako je i počeo – podsećanjem na nedavno preminulog splitskog književnika, reditelja, novinara, suosnivača Ferala, koji je bio i čest i omiljen gost užičkog festivala.
Protekla četiri dana Užice je bilo centar regionalne književnosti, a gimnazijalci su prisustvovali predavanjima pisaca, sa njima se družili i razgovarali o književnosti i umetnosti i problemima koji opterećuju komunikaciju i saradnju u regionu, a uspostavili su i prijateljstva sa vršnjacima i članovima čitalačkih klubova iz Sarajeva, Zagreba, Rijeke i Beograda.
Osim Vladimira Pištala, Mustafe Zvizdića i Nenada Veličkovića, gosti festivala bili su: Dejan Atanacković, Mira Otašević, Bojan Krivokapić, Barbara Matejčić, Aida Šečić Nezirević, Dejan Ilić, Boris Dežulović i Siniša Labrović.
Dekontaminacija propagande
Objasnivši da se pozivaju pisci čije knjige nije moguće kupiti u Srbiji, posebno književnika iz BiH, Ružica Marjanović ističe i to da se na festivalu susreću učenici sa vršnjacima iz bivše Jugoslavije. – To je način da se spreči ili dekontaminira propaganda kojoj su deca stalno izložena, zbog čega se kod njih razvija strah od drugog. Kada učenik od 15 ili 16 godina upozna ljude izvan svog prostora i vidi da su i oni pristojni, normalni i komunikativni, ne postoji mogućnost da ga neko ubedi u to da je neko zao samo zato što se rodio drugde ili ima drugačije ime, poručila je Ružica Maranović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
