Zbog promene ustava SRJ crnogorski političari pozivali na nezavisnost 1Foto: Arhiva Danas

„Crna Gora neće pristati na put državne destrukcije i poći će putem potpune državne nezavisnosti. Drugi put bio je onaj koji je Crna Gora želela, a to je zajednička država na ravnopravnim osnovama“ – izjavio je za Danas Miodrag Vuković, nekadašnji savetnik predsednika Crne Gore, povodom najavljene promene ustava Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

On je objasnio kako će ustavne promene još više ubrzati osamostaljivanje Crne Gore, i dodao da je prilika da Milošević učini ono što želi od kako je došao na vlast, uz privid legaliteta u Saveznoj skupštini.

„On želi da ga narod bira neposredno, da se napusti federalno ustrojstvo savezne države, da se unitarizuje Jugoslavija, da se stvori država po njegovoj nevjerovatnoj želji za moć, i da se stvore uslovi da tom državom upravlja samo on“ – rekao je Vuković.

O predlogu za promenu ustava odlučivali su glasovi poslanika,  dvotrećinska većina u dva veća, a promenu proglašava Savezna skupština SRJ.

„Vladajuća koalicija u Srbiji (SPS, SRS i JUL) udružena sa crnogorskim strankama koje su podržale promenu ustava (SNP, SNS) u oba veća ima sigurnu dvotrećinsku većinu“ – pisao je list Danas.

Verovalo se da će Slobodan Milošević po isteku mandata preuzeti funkciju saveznog premijera, koji je imao velika ovlašćenja u zemlji.

Išlo se, međutim, težim putem i ustav je promenjen. To se može objasniti klimavom pozicijom premijera, kome je za neprikosnovenu moć u zemlji potrebna većina poslanika u Skupštini.

Podgorica je ovu promenu dočekala sa iznenađenjem, iako se o tome danima spekulisalo. Crnogorski političari su govorili kako su sve manje spremni da budu u istoj državi, a najavljivali da bi njeno redifinisanje moglo biti rešenje tek kada Milošević ode sa vlasti.

Jake političke struje nisu bile zadovoljne stepenom autonomije CG i tražili su izlazak, ili formiranje državne zajednice koju bi činile dve ravnopravne države. Posle smene režima krajem 2000. polako se stiču uslovi za ostvarivanje ovih težnji.

Državna zajednica Srbije i Crne Gore proglašena je 2003. godine, a već posle tri godine na referendumu Crna Gora je većinom glasova građana (više od 230.000) postala nezavisna država.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.