Živković: Vučić prisluškivan zbog kontakata sa podzemljem 1Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović

– Aleksandar Vučić je bio pod merama Bezbednosnoinformativne agencije za vreme policijske akcije Sablja. On je u sklopu prethodne obrade u više navrata „hvatan“ u komunikaciji sa pojedincima iz beogradskog podzemlja. Te informacije Stefanović je mogao da dobije od direktora BIA Bratislava Gašića, kazao je Živković.

Prema njegovim rečima, devedesetih godina je celokupna opozicija bila na merama službe.

– Ja sam od 1996. bio na merama po nalogu Jovice Stanišića. Mene su nadzirali pod izgovorom ekstremizma i terorizma, kao i Vuka Draškovića. Opravdanje za nadziranje Zorana Đinđića im je bilo da se sumnja da je član nemačke obaveštajne službe, a Koštunicu su sumnjičili da radi za američku službu, navodi Živković.

Upitan da li smatra da su političari opozicije danas „interesantni“ obaveštajnim službama, lider Nove stranke odgovara potvrdno.

– BIA sasvim sigurno prisluškuje političare opozicije. Poprilično sam siguran da se to čini mimo zakonske procedure. Pouzdano znam da sam ja pod merama, ističe Živković.

Prema rečima Jelene Pejić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, tvrdnje ministra Stefanovića predstavljaju ozbiljne optužbe koje zavređuju ispitivanje od strane nadležnih nadzornih tela, poput Narodne skupštine ili Zaštitnika građana.

– Zbog takvih optužbi u razvijenim demokratijama se osnivaju anketni skupštinski odbori, i pokreću dubinske reforme službi bezbednosti. Međutim, osim povremenog dizanja prašine, nismo videli da je za proteklih sedam godina postojala volja za takvom reformom, ističe Pejić.

Kako dodaje, informaciju da je Vučić bio posredno prisluškivan dok je bio u opoziciji izneo je i Tomislav Nikolić odmah po stupanju na funkciju predsednika Republike.

– Sedam godina nakon toga nemamo nikakav epilog, već se opet iste informacije potežu kako bi se radnjama prošlih vlasti opravdale nezakonite radnje aktuelne vlasti danas. Ista pitanja isplivaju na površinu kad to vlastima odgovara, a u međuvremenu se ni te afere pravno ne razrešuju, niti se sistemski problemi u nadzoru sektora bezbednosti, naročito u domenu primene specijalnih mera tajnog prikupljanja podataka, rešavaju. Sumnja da se službe bezbednosti zloupotrebljavaju za praćenje i blaćenje protivnika i kritičara vlasti je validna, i ranije i danas, problem je što za sve ovo vreme nismo učinili dovoljno da ta sumnja postane malo ili nimalo realna, ističe Pejić.

Podsetimo, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je juče da je predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić u kontinuitetu prisluškivan od 1995. godine – nekad i bez ikakvog sudskog naloga – a naročito od 2007. do 2012. godine.

– To je rađeno na jedan posebno perfidan način, preko kontrole telefona 12 do 14 osoba sa kojima je komunicirao, dodao je on. Stefanović je novinarima rekao da su dve od tih osoba pristale da im se objave imena, Goran Vesić i Vladimir Đukanović, dok ostali to nisu želeli, a svi su prisluškivani pod sumnjom da su „ekstremisti“, a da protiv njih svih tih godina nikad nije podignuta nijedna prijava niti optužnica za to.

On je rekao i da je na isti način i u istom periodu prisluškivan i Tomislav Nikolić, preko praćenja 12 osoba koje su bile s njim u kontaktu, a da ni protiv tih lica nikad nije pokrenut nikakav proces niti podignuta krivična prijava. Stefanović nije želeo da imenuje osobe preko kojih su praćeni Vučić i Nikolić, objašnjavajući da bi bio u nezgodnoj situaciji kada bi to uradio, ali da ako sud odobri, onda nema ništa protiv da mediji „imaju uvid u imena“ koje je Bezbednosnoinformativna agencija (BIA) prisluškivala.

– Pojavljuju se i informacije o nekim privatnim centrima koji su posedovali opremu za nadzor komunikacija, rekao je on novinarima posle obilaska trećeg Erbasovog helikoptera H-145M koji je isporučen Helikopterskoj eskadrili MUP. Prema mišljenju Stefanovića, iz svega se vidi jasna namera da se prati Vučićeva komunikacija, kao i da je zanimljivo što su mere BIA, a pre nje Resora Državne bezbednosti produžavane godinama i sud je često to odobravao, a da protiv prisluškivanih nije pronađen nijedan dokaz o „ekstremizmu“.

– Komunikacija je praćena samo sa tim ciljem, da bi se Vučić mogao prisluškivati i pratiti njegov rad, konstatovao je on. Stefanović je objasnio da je jedan period prisluškivanja Vučića i Nikolića bio 1995-2000. godine, sledeći 2000-2003, nekad bez ikakvog sudskog naloga, nekad sa njim, a onda je posebno intenzivirano od 2003. do 2012.

Osnovana sumnja

Sumnju u to da se mere nadzora komunikacije sprovode u skladu sa zakonom nedavno je probudilo istraživanje Instituta za evropske poslove. Oni su od dve različite institucije koje učestvuju u realizaciji mera nadzora – Višeg suda u Beogradu i Bezbednosnoinformativne agencije dobili različite podatke o broju prisluškivanih. Tako je sud rekao da je u 2017. godini bilo predloga za primenu mera za 323 fizička lica, dok je BIA istakla broj od 192 predloga u istom periodu. I za 2018. godinu se razlikuju podaci, pa sud ističe da su bila 262 predloga, a BIA 166.

Povezani tekstovi