Arsić: Privredni rast Srbije u 2019. na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope 1Foto: Stanislav Milojković

On je na prezentaciji publikacije „Kvartalni monitor“ rekao da je većina pokazatelja makroekonomske stabilnosti dobra iako ima neravnoteža koje bi, ako potraju narednih godina, mogle da destabilizuju privredu.

„Restrukturiranje javnih preduzeća i državnog sektora je i dalje sporo, a ove godine nije se radilo ni na unapredjenju privrednog ambijenta, osim povremeno kako bi se, bar delimično ispunille obaveze prema EU, pa se čini da to i nije prioritet Vlade“, rekao je Arsić.

Dodao je da je visok rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu od 4,8 odsto „podstakao državne zvaničnike da u javnosti daju neumerene ocene o velikom napretku Srbije i uspehu ekonomskih politika koje sprovode“.

„Ubrzanje privrednog rasta u trećem kvartalu posledica je prvenstveno izgradnje gasovoda Turski tok i rasta gradjevinskog sektora od oko 35 odsto dok su svi drugi sektori rasli približno istim trendovima kao u prvoj polovini godine“, rekao je Arsić.

On je rekao da velika razlika u rastu mase zarada i dodate vrednosti otvara pitanje da li je statistika precenila rast dodate vrednosti u gradjevinarstvu a time i rast ukupnog BDP u trećem kvartalu ove godine.

Istakao je da je neophodno objektivno predstaviti i analizairati rezultate privrede i ekonomskih politika kako bi se one menjale i postizali bolji rezultati.

Privredni rast ove godine će, kako je rekao biti oko 3,5 odsto, „možda malo više“, a u narednoj izmedju 3,5 i četiri odsto.

„U 2020. godini se očekuje niža stopa rasta gradjevinarstva i umeren rast industrijske proizvodnje dok će ostale delatnosti imati sličan rast kao i u ovoj godini“, rekao je Arsić.

Ključni pokretač rasta privrede naredne godine biće, prema njegovim rečima, rast kredita i privatne potrošnje zbog visokog rasta zarada u javnom i privatnom sektoru koji je iznad rasta produktivnosti u poslednje tri godine, kao i povećanja penzija.

Naredne godine se, kako je rekao, zbog snažnog rasta domaće tražnje i dodatnog pada cenovne konkurentnosti privrede Srbije očekuje da će uvoz brže rasti od izvoza što znači da će i spoljni deficiti povećati, a ove godine deficit tekućeg bilansa iznosiće više od šest odsto.

„Spoljni deficiti su već sada na dugoročno neodrživom nivou, pa bi njihov rast u narednim godinama mogao da izazove makroekonomsku nestabilnost. Srbija je po visini deficita tekućeg bilansa u poslednje dve godine odmah iza Albanije, a manji deficit imaju čak i BiH i Severna Makedonija“, rekao je Arsić.

Sledeće godine se očekuje da, prema njegovim rečima, registrovana zaposlenost poraste za dva odsto ili za oko 40.000 lica i da se smanji nezaposlenost, ne samo zbog otvaranja novih radnih mesta, već i odlaska radnika u inostranstvo.

Dodao je da se u 2020. godini očekuje i rast inflacije do tri odsto zbog rasta plata i tražnje.

Na pitanje novinara da li je ocena finansijske institucije JP Morgan od pre nekoliko dana, da je „srpski dinar ispravno vrednovana valuta“, Arsić je rekao da su te ocene za polazište, verovatno koristile visok priliv stranog kapitala u Srbiju, što je analiza koja je važna za investitore, ali da nisu cenili kakav uticaj takav kurs ima na privredu Srbije.

Odgovarajući na pitanje da li je dobro što država nagoveštava da odustaje od prodaje Komercijalne banke, Arsić je rekao da nije poželjno vlasništvo države u takvoj banci opšteg tipa.

„Možda bi Komercijalnu banku sada trebalo ponuditi na berzi jer je iskustvo pokazalo da se zbog političkih pritisaka krediti odobravaju firmama, bliskim vlastima, i banke koje to rade ne mogu dobro da posluju. Možda bi trebalo osnovati specijalizovanu banku za kreditiranje privrede“, rekao je Arsić.