Krajem prošle godine vrednost tog tržišta dostigla je čak 700 milijardi dolara. I mada nije moguće precizno utvrditi koliko je trgovina kriptovalutama u Srbiji rasprostranjena, ima se utisak da je sve više građana zainteresovano da se oprobaju u tom biznisu. Činjenica je, takođe, da je reč o atraktivnom tržištu za koje se vezuje previše kontradiktornih, a premalo pouzdanih informacija. Šta su digitalne valute, na kojoj su tehnologiji zasnovane, ko sve može da ih proizvede, neka su od pitanja za Nenada Milanovića, vlasnika softverske kompanije Coing, koji zbog prirode svog posla živi na relaciji Srbija – Velika Britanija – SAD.

– Kao i tradicionalne, tako i digitalne valute imaju vrednost samo zato što ljudi žele da ih koriste u transakcijama. Dolar se, recimo, percipira kao čuvar vrednosti zbog ograničene količine koja je u opticaju. Kad je reč o kriptovalutama treba znati da niko ne može da poveća zalihe bez utroška energije, dok se kreiranje valute zasniva na blokčejn tehnologiji. Osim toga, kod klasičnih valuta, centralne banke imaju potpunu kontrolu, pa i mogućnost manipulacije količinom novca u opticaju. Zato se i može govoriti o veštačkoj inflaciji, ili deflaciji, koje nisu uvek realni pokazatelji ekonomije neke države. Nasuprot tome, na tržištu digitalnih valuta, to nije moguće.

* Plaćanje usluga ili robe kriptovalutama najrasprostranjenije je u onlajn trgovini mada se, doduše u znatno manjem obimu, može videti i u pojedinim kafićima, hotelima, hostelima… Koliko je ovaj vid plaćanja rasprostranjen među fizičkim, a koliko među pravnim licima?

– Direktno kripto-plaćanje bez posredničke konverzije u klasičnu valutu slabo je zastupljeno u svakodnevnim potrošačkim aktivnostima. Glavni problem je brzina novčanih transakcija od samo sedam u sekundi koliko, teoretski, može da podrži Bitkoin mreža i zbog čega bitkoin nikada neće postati opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja i to uprkos činjenici da trenutno ima najveću tržišnu kapitalizaciju. Dugoročno posmatrano, pre bih se kladio na valute koje mogu da podrže veći broj transakcija u sekundi jer one imaju najveće šanse da zažive u svakodnevnoj razmeni. Valuta ripl, recimo, može da „izgura“ i do 1.500 transakcija u sekundi dok je, poređenja radi, Viza spremna da obradi čak 56.000 transakcija. Kad je reč o kompanijama niko od mojih kolega nije spominjao da ugovara poslove u kriptu. Objašnjenje je jednostavno, ne možete računati na zaštitu tradicionalnog pravnog sistema ako ne igrate po tradicionalnim monetarnim pravilima, a kripto svet, nesporno, nije dovoljno integrisan u zakonodavstvo.

* I u Srbiji vlada sve veće interesovanje za trgovanje kriptovalutama. Kako iz vaše perspektive izgleda globalno tržište tih valuta?

– U ovom momentu kretanje vrednosti kriptovaluta je takvo da se većina malih investitora odlučuje za dnevnu trgovinu zbog manjeg rizika investiranja. S druge strane, veći investitori prednost daju opciji koja podrazumeva da se srednjeročno drže samo jedne od top 10 valuta. S obzirom na to da ne postoji pouzdan način da se sazna ko je zauzeo koju tržišnu poziciju, mogu samo da nagađam kakva je realna situacija. Ono što, međutim, jeste vidljivo to je obim prometa na tzv. internet menjačnicama koji se meri u milijardama dolara. Pomenuo bih u tom kontekstu SAD gde postoje mnoga zakonska ograničenja u vezi sa funkcionisanjem kripto-tržišta pa bi se moglo zaključiti da da prosečan Amerikanac još uvek ignoriše tzv. kripto-realnost.

* Neki od učesnika Svetskog ekonomskog foruma u Davosu upozorili su na opasnost od pucanja tog svojevrsnog finansijskog mehura što bi za sobom moglo da povuče mnoge ulagače. Kako vi na to gledate?

– Tačno je da fenomen kriptovaluta nosi sa sobom ogromne amplitude kretanja vrednosti, ali to ne znači da se može govoriti o finansijskom mehuru. U prilog tome govore podaci da je nakon eksponencijalnog rasta usledio pad trgovanja kriptovalutama, dok smo sada svedoci stabilnijeg rasta. Tržište će u narednih par meseci pokazati da li ovaj rast predstavlja opipavanje maksimuma samog mehura, ili je reč o učvršćivanju startne pozicije za još silovitiji rast. Dugoročno posmatrano, kapitalizacija tržišta kriptovaluta će sigurno beležiti rast.

* Jedan od pojmova koji se vezuju za kriptovalute je tzv. rudarenje (mining). Šta je rudarenje i ko tim poslom može da se bavi?

– Rudarenje je, zapravo, konverzija električne energije u rešavanje zagonetke koja u slučaju bitkoina, najpoznatije digitalne valute, nastaje na osnovu podataka o nekoliko stotina transakcija koje treba da se zabeleže u lanac. Rezultat rudarenja je kreiranje novih novčića koji počinju da cirkulišu (virtualni opticaj), kao i upisivanje podataka o transakcijama među korisnicima. Rudar nije samo onaj ko zarađuje „kopanjem“ novca za sebe, on je bitna karika u tzv. blokčejn mreži. Indirektno, rudar je jedan od mnoštva automatizovanih kontrolora funkcionisanja sistema. Treba, takođe, naglasiti da transakcije nisu besplatne. Strana koja inicira transakciju mora da plati rudaru jer u jedan blok (zagonetku) može da stane limitiran broj transakcija.

Revolucionarni eksperiment

* Trgovina kriptovalutama je decentralizovana, učesnici su anonimni, praktično u njoj nema „upliva“ države ni na koji način. U tom kontekstu posmatrano ovo je jedan od najvećih društvenih eksperimenata. Da li se može govoriti o svojevrsnoj ekonomskoj revoluciji?

– Istorijski gledano, sva politička dešavanja posledica su ekonomskih kretanja. Trgovanje kriptovalutama, nesporno, predstavlja ekonomsku revoluciju koja menja dosadašnja pravila, briše sve granice i uklanja pristrasne posrednike. Činjenica je, takođe, da nova tehnologija obesmišljava postojanje tradicionalnih finansijskih institucija što će imati i duboke političke posledice, rekao bih pozitivne, s obzirom na to da će svet mnogo brže da se ujedini u globalno tržište bez granica.