Cene opet divljaju, novčanici sve prazniji

Prema podacima Zavoda za statistiku međugodišnja inflacija je 3,3 odsto, odnosno za toliko su u junu bile veće cene nego u junu prošle godine, a za otprilike toliko su cene veće i u odnosu na početak 2021.

Za sada, može se reći da cene mesa i ulja divljaju poslednjih meseci, a pridužilo im se i gorivo. Skoro sve kategorije mesa su poskupele i to posebno poslednjih nedelju, dve dana mada to još nije obuhvaćeno statistikom cena.

Ako je pileći batak u junu koštao 287 dinara, sada je u prodavnicama od 340 do 380 dinara, mada se u pojedinim trgovinskim lancima može naći na akciji za 200 dinara, ali je vreme trajanja akcije ograničeno.

Kilogram svinjetine je dostigao cenu od 400 dinara na akciji do 550 dinara u redovnoj prodaji.

Kilogram junetine sa kostima je sa 610 dinara u junu skočio na 700 do 730 dinara u trgovinskim lancima danas.

Ulje je u junu imalo cenu od u proseku 176 dinara što je za 32 odsto više nego u istom mesecu prošle godine i sada je na tom nivou.

Ostale osnovne namirnice kao što su mleko, jogurt, brašno i hleb uglavnom stagniraju poslednjih godinu dana.

Dok je pasterizovano kravlje mleko poskupelo 2,8 odsto, sterilisano je zadržalo skoro istu cenu ili čak blago pojeftinilo.

Brašno je zadržalo istu cenu, dok je beli kleb poskupeo 2,6 odsto. S druge strane, na smanjenje ukupnih cena delovalo je pojeftinjenje voća za više od 10 odsto na godišnjem nivou.

Mimo hrane, poskupela su i alkoholna pića, vino za 6,6 odsto, žestoka pića za 4,9 odsto, dok je duvan poskupeo 6,8 odsto (godišnji rast cena u junu).

Utisku sveopšte skupoće doprinelo je i poskupljenje komunalija. Snabdevanje vodom i druge komunalne usluge kao što je odnošenje smeća je poskupelo za devet odsto, struja 8,2 odsto. Na svu muku i cena goriva od početka godina raste, pa je litar bezolovnog benzina dostigao 162 dinara, a evrodizela 164 dinara. U martu su cene bile 145 i 152,5 dinara po litru.

Ovaj trend poskupljenja nije rezervisan samo za Srbiju. Prema podacima FAO u julu ove godine cene prehrambenih namirnica bile su 31 odsto veće nego u istom mesecu prethodne godine i to nakon blagog pada u junu. Ovome su pre svega doprinele cene žitarica i jestivih ulja.

“Poskupljenja u Srbiji su deo svetskog trenda rasta cena”, objašnjava za Danas, Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dodajući da rast cena prehrambenih proizvoda posledica i loše godine u nekim od najvećih proizvođača poljoprivrednih proizvoda prošle godine.

“Srbija inače ima viškove hrane. Prošle godine imali smo najbolju kombinaciju, dobar rod i visoke cene, pa smo čak u prvom kvartalu ove godine imali suficit u trgovinskoj razmeni. Taj rast cena se preliva i na naše potrošače, a najbolji primer je rast cena ulja uzrokovan cenama u inostranstvu kada naši izvoznici nisu hteli ovde da prodaju jeftinije nego napolju. Pored hrane imamo i rast cena metala, građevinskih materijala, a sada i nafte”, ocenjuje Arsić.

Prema njegovim rečima, još nije jasno da li je uzrok rasta cena poremećaj na tržištu, na primer prekid lanaca snabdevanja zbog pandemije ili cene guraju na gore fiskalna i monetarna ekspanzija širom sveta ili drugim rečima višak para koji se pojavio na tržištu.

“Ako ovaj rast cena potraje onda će biti jasno da je uzrok inflacije fiskalna ekspanzija koju smo i mi imali u pandemiji, i monetarna ekspanzija, mada je kod nas to manjeg obima nego u velikim državama. Još ranije su se videli efekti štampanja novca, kroz visoke cene imovine, pre svega nekretnina, zatim akcija i to dok je svet bio u recesiji prošle godine”, napominje Arsić.

On ističe i da je rast cena u Centralnoj Evropi, recimo Češkoj i Mađarskoj veći nego u Zapadnoj Evropi i da je to posledica rasta plata, koji i mi imamo.

“Izgleda da će visoka inflacija svesti rast plata na nivo koji odgovara rastu proizvodnje”, ocenjuje Arsić. Prema podacima RZS, majske (poslednje objavljene) plate su na godišnjem nivou porasle nominalno 10,1 odsto, a realno 6,3 odsto.

Pravo pitanje je da li će cene hrane nastaviti da rastu i na jesen. Agroekonomista Milan Prostran ističe da cene hrane pre svega ograničava kupovna moć potrošača.

“Od prošle godine je prisutan rast cena žitarica i uljarica i to se posredno odražava i na rast cena mesa. Evo poslednjih dana imamo i poskupljenje piletine. Moram reći da me ta poskupljenja ne zabrinjavaju jer njih ograničava skromna potrošačka moć građana. Kod mesa je recimo specifično da kako poskupljuje, tako ljudi kupuju manje kvalitetne delove. Na primer, sa buta se prelazi na jeftinije delove i tako se prilagođavaju onome što imaju u džepu. Sad od septembra treba spremati decu za školu i neće biti previše novca na raspolaganju”, ocenjuje Prostran ukazujući i da ne treba isključiti efekat rasta potrošnje mesa zbog dozvoljavanja raznih slavlja kojih prošle godine nije bilo.

On ističe da je kukuruz već dostigao jako visoku cenu i ne očekuje dalje poskupljenje, dok bi pšenica mogla blago da poskupi i zato što rod u Rusiji nije tako sjajan kao što je očekivano. Prema njegovim rečima, dok rod suncokreta odlično stoji, najveća je neizvesnost kako će suša pogoditi soju.

A gde su robne rezerve

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe da rastu cena doprinosi i pokušaj proizvođača i trgovaca da nadomeste gubitke od prošle godine zbog pandemije. “Oni prate rast plata, ali cenovnici najtraženijih proizvoda osim ulja i mesa nisu naročito porasli. Pitanje je zašto naše robne rezerve ne intervenišu i da li imaju sa čim u slučaju poremećaja na tržištu, kao što je bilo sa uljem”, napominje Papović.