Mnogima nedostupno u potrošačkoj korpi: Voće, povrće i meso

Ako računamo da će inflacija biti tri odsto godišnje koliko cilja NBS, minimalna potrošačka korpa će 2021. godine iznositi 40.423 dinara. S obzirom da je za sledeću godinu već dogovoren rast minimalca od 8,6 odsto na 27.022 dinara, to znači da bi u naredne dve godine minimalna zarada trebalo da bude povećana za 13.401 dinar ili 50 odsto.

Koliko je (ne)verovatno da će se to desiti pokazuje podatak da je u poslednjih 11 godina minimalna zarada rasla brže od minimalne potrošačke korpe za upola od toga, 25 odsto.

U ovom trenutku minimalna neto zarada je 143 dinara po satu, što je oko 24.880 dinara mesečno, a od sledeće godine će biti 27.022 dinara ili prema rečima ministra finansija Siniše Malog, „po prvi put biti veća od 27.000 dinara“.

Nažalost, nikad veći minimalac prati i nikad veća potrošačka korpa. Prosečna potrošačka korpa u maju, prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, iznosila je 71.019 dinara, a minimalna korpa 36.993 dinara. Istini za volju kupovna moć prosečne plate u maju ove godine vratila se na nivo iz 2008. godine. Tako minimalna korpa čini 73 odsto prosečne plate, kao i 2008, a prosečna potrošačka korpa je za 41 odsto veća od prosečne plate, što je najmanje od 2008. godine.

Kupovna snaga minimalca, koliko god bio mali, još više je porasla, pa je tako 2008. godine minimalac bio 58 odsto, a 2018. 67 odsto minimalne potrošačke korpe. Naredne godine sa 27.022 dinara za minimalac moći će da se kupi 70 odsto minimalne potrošačke korpe ukoliko inflacija ostane tri odsto koliko cilja Narodna banka Srbije.

A šta čini tu minimalnu potrošačku korpu? Čak 45,3 odsto minimalne korpe odlazi na hranu i piće i još 19,2 odsto na stanovanje i komunalije. Treća stavka po veličini su duvan i alkoholna pića koja u minimalnoj korpi učestvuje sa 7,7 odsto ili 2.865 dinara, skoro isto koliko i povrće. Za voće za tročlanu porodicu je predviđeno 982 dinara, a za meso 3.600 dinara. Za obrazovanje minimalnom korpom predviđeno je svega 124 dinara mesečno.

Ekonomisti ističu da je minimalna potrošačka korpa pokazatelj koliko je nizak standard u Srbiji, ali i da treba voditi računa koliko minimalac može da se poveća. Profesor na Ekonomskom fakultetu Jurij Bajec ističe da treba realno sagledati sve parametre, pre svega inflaciju, odnosno rast troškova života, zatim privredni rast i konačno produktivnost, odnosno efikasnost privređivanja.

„Namera da se za tri godine minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom deluje optimistično. Treba voditi računa da ovaj privredni rast od četiri i više odsto zadržimo nekoliko godina, a svakako bi to mogao biti strateški cilj na nešto duži rok“, smatra Bajec dodajući da rast minimalca treba pratiti i rasterećenjem privrede pre svega poreskih, ali neporeskih i parafiskalnih nameta, jer postoji pitanje i da li bi poslodavci mogli da izdrže toliki rast plata.

Inače, u maju je prosečna plata bila 50.377 dinara, ali je medijalna plata iznosila 39.370 dinara odnosno bila je veća od minimalne potrošačke korpe za svega 2.500 dinara. To znači da je polovina plata isplaćenih u Srbiji bila manja od toga.

Ekonomista Danilo Šuković ukazuje da minimalna potrošačka korpa ukazuje koliko je nizak standard u Srbiji i da se nećemo iz toga iskobeljati u dogledno vreme.

„Jedno je kada se govori o BDP-u, privrednom rastu, a drugo kada pričamo o standardu građana. Ja sam imao prilike da vidim da se na pijaci beli luk prodaje na čen. To je neka slika koja prikazuje stanje. Poslednjih godina minimalac je rastao brže od prosečne plate i tako bi i trebalo da se nastavi, ali se mora voditi računa da to mogu da izdrže i poslodavci i da to povećanje bude u skladu sa efikasnošću“, objašnjava Šuković.

Dostupno 100 kila manje krompira, ali i 47 kila više svinjetine

Ako gledamo robu široke potrošnje poput frižidera ili televizora, za kupovinu je potreban otprilike isti iznos plate danas kao i pre osam godina. Na primer, u maju 2010. za jedan frižider bilo je potrebno 0,6 prosečnih plata, a u maju ove godine pola jedne plate. Ista situacija je i sa šporetom i mašinom za pranje veša. Ali recimo za škodu fabiju je danas potrebno 27,6 plata, a u maju 2010. je koštala 24,3 plate.

Kada se radi o hrani, kupovna moć plata se uglavnom povećala. Recimo pre osam godina se za prosečnu platu moglo kupiti 299 litara suncokretovog ulja, a danas 402 litra. Umesto 73 kilograma svinjetine može se kupiti 120. Ali ima proizvoda koji su poskupeli u odnosu na platu, pa se tako pre osam godina moglo kupiti 920 kilograma krompira, a sada 829 kilograma. Dakle za osam godina izgubili smo 100 kila krompira. Slično je i sa kupusom, kog smo u maju 2010. mogli kupiti za jednu platu 867 kila, a sada svega 527 kilograma.