Država naredne godine očekuje rast od šest odsto, Svetska banka prognozira 2,9 1Foto: EPA/ MATTHEW CAVANAUGH

Ova projekcija slična je projekciji Evropske banke za obnovu i razvoj, a poprilično odudara od onoga što su procenili Vlada Srbije, Narodna banka Srbije, pa i pre nekoliko dana MMF.

Naime, stav vlasti je da će pad ove godine biti minus jedan, pa možda i manji, dok je Fond prvobitno procenio pad od 2,5 odsto, pa se posle nekoliko dana korigovao na minus 1,5 odsto ove godine.

Još veća odstupanja u prognozama su za sledeću godinu.

Dok država pominje rast i od šest odsto, MMF šest odsto, Svetska banka je na skromnih 2,9 procenata, što znači da srpska ekonomija do kraja sledeće godine neće nadoknaditi pad u ovoj (ako se ostvari projekcija SB).

U izveštaju Svetske banke napominje se da će i taj pad biti među najmanjim u regionu, gde će prosek biti minus 4,8 odsto ove godine što je pogoršanje u odnosu na prolećnu prognozu.

Oni ističu i da je državni paket pomoći pomogao privredi, ali da su slični efekti mogli da se ostvare sa manje novca, da je pomoć bila fokusirana na najpogođenija preduzeća.

U scenariju u kome će pad BDP-a u ovoj godini iznositi tri odsto pretpostavlja se da će broj zaraženih koronavirusom ostati pod kontrolom i da će se, uprkos verovatnom pritisku na zdravstveni sistem, izbeći značajniji efekti na ekonomiju kao u drugom tromesečju.

Međutim, kako se ocenjuje, pandemija će uticati na službena putovanja, izvoz usluga, doznake i strane direktne investicije.

„Oporavak u drugoj polovini godine će biti sporiji i zato što je prošle godine privredni rast bio bitno veći pošto je Srbija izvršila jednokratno ulaganje u novi gasovod“, navodi se u izveštaju SB.

Ubrzavanje privrednog rasta se očekuje od 2022. godine do nivoa od oko četiri odsto.

Prema projekcijama, značajniji oporavak će početi u 2021, ali će verovatno biti sporiji od očekivanog.

Stručnjaci Svetske bake procenjuju da se investicije neće uskoro vratiti na prethodne nivoe, a potrošnja će ostati niža, jer će se stvarni uticaj na zaposlenost i zarade osetiti tek krajem 2020. ili početkom 2021. godine.

„Sa ozdravljenjem privrede, javni sektor će morati da izvrši obimnije korekcije u cilju eliminisanja efekata fiskalnih podsticaja iz 2020. Niža javna potrošnja i njen uticaj na privatnu potrošnju i investicije mogu u 2021. usporiti oporavak“, ocenjuje se u izveštaju uz projekciju rasta od 2,9 odsto u narednoj godini.

Rizici su i dalje tu, kako spolja tako i iznutra.

Neizvesnost efekata pandemije na globalnu ekonomiju ostaje i dalje prisutan i na njega se ne može uticati.

S druge strane, mogu se realizovati potencijalne obaveze koje utiču na javne finansije „i to naročito one koje se odnose na pogoršanje rezultata poslovanja javnih preduzeća (uključujući, kao najskorije primere, „Telekom Srbiju“ i „Er Srbiju“, pored onih koja se već dugo suočavaju sa finansijskim izazovima kao što su železnice i „Srbijagas“)“, smatraju u Svetskoj banci.

Takođe i razvoj političkih prilika, posebno u pogledu pregovora o Kosovu, mogao bi da skrene pažnju vlade sa sprovođenja neophodnih reformi, od kojih su sa stanovišta rasta, najvažnije one koje se tiču unapređenja poslovnog okruženja.

„Postoje i faktori koji mogu da dovedu do manjeg pada ove godine i do bržeg rasta sledeće godine, uglavnom odnoseći se na brži oporavak izvoza, SDI i domaću tražnju. Sa druge strane oni uglavnom zavise od brzine sprovođenja strukturnih reformi, procesa priključenja EU i dešavanjima na svetskim tržištima“, zaključuju u SB.

Deficit tekućeg računa počinje da brine

Finansiranje deficita tekućeg računa postalo je razlog za zabrinutost, pošto je spoljni dug u 2020. počeo da raste. I pored toga, finansiranje deficita tekućeg računa neće predstavljati problem, mada su prilivi od doznaka smanjeni za 27 odsto, dok su strane direktne investicije smanjene za 19 odsto u prvoj polovini godine. U okviru SDI, prilivi inostranog kapitala su smanjeni za 44 odsto. Spoljni dug se sa 61,9 odsto s kraja prošle godine uvećao na 69,9 odsto na kraju juna 2020. godine.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.