Foto: EPA-EFE/ FOCKE STRANGMANN

Postoji mogućnost da nadležne institucije još nisu proglasile epidemiju zbog najavljenog prestanka vakcinacije od 1. oktobra ove godine, čime bi se za srpske stočare otvorilo evropsko tržište koje zahteva uvoz isključivo nevakcinisane stoke, tvrde sagovornici Danasa.

Odluku o prestanku vakcinacije agroekonomisti smatraju preuranjenom i opasnom, s obzirom na pretnju zaraze. Prema informacijama do kojih je Danas došao, pojedinim stočarima već je isplaćena šteta za zaražena grla, iako su zvanično za sada jedini indikator zaraze pojačane mere kontrole.

Eutanazija životinja u okolini Mladenovca i postupak kontrole na granici sa Mađarskom, Bugarskom i Rumunijom zabrinula je stočare u Srbiji. Zbog prestanka vakcinacije, Srbija je rešila da krene u praksu evropskih zemalja, koje ubijaju životinje za koje se sumnja da su zaražene afričkom kugom. Država, u tom slučaju, obavezna je da isplati stoprocentnu štetu stočarima čije su svinje ubijene zbog bolesti. Izvori bliski redakciji, međutim, potvrdili su da je država sa tom praksom već počela, ali da stočari nisu zadovoljni tim rešenjem.

– Članice Međunarodnog ureda za zarazne bolesti životinja, čiji je član Srbija, u obavezi su da prijave svaku vrstu zarazne bolesti. Od 1. oktobra, planiran je prestanak vakcinacije u Srbiji, koji ne obuhvata Frušku goru na kojoj se nalazi veliki broj divljih svinja od kojih i potiče afrička kuga. Moj stav je da sa prestankom vakcinacije ne treba žuriti, pogotovo u vreme afričke kuge koja vlada u velikom delu Evrope – kaže za Danas Milan Prostran, agroekonomski stručnjak.

Stručnjaci kažu da je afrička kuga takva bolest da u zaraženom području stopa obolevanja svinja dostiže 60 odsto, što je veoma visok stepen. Najveća briga je što se ova bolest lako širi, a primer Bugarske u kojoj je za kratak period eutanazirano 130.000 grla je dovoljan razlog za zabrinutost stočara. Po najnovijim podacima, u srpski stočni fond upisano je četiri miliona svinja. I pored ozbiljne opasnosti da stočari budu oštećeni, država se i dalje ne oglašava povodom ove situacije, iako je primera radi, susedna Crna Gora objavila postupak kontrolisanja afričke kuge, svesna problema koje ta zaraza može da načini.

Velike posledice po stočni fond

Afrička kuga svinja nije opasna po ljude, ali ostavlja nesagledive posledice po ekonomsko stanje svake države koja je imala probleme sa tom zarazom.

Prvi put se pojavila u Evropi 1960. godine u Španiji, Portugaliji i Sardiniji. Nakon pojave bolesti u Gruziji 2007, bolest je prodrla na područje Ruske Federacije i od tada se širi. Trenutno je afrička kuga svinja zabeležena u evropskim zemljama Litvaniji, Letoniji, Poljskoj, Rusiji, Ukrajini, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Belgiji i Bugarskoj, ali i u Aziji i Africi.

Povezani tekstovi