Država razočarala sektor turizma 1Foto: Lj. B.

Na početku pandemije bilo je opšte mesto da će najveći teret podneti sektor turizma, ugostiteljstvo, hotelijeri, prevoz putnika, agencije. Očekivalo se zato da će država izaći sa merama podrške čitavoj grani.

– Najznačajnija mera bila bi smanjenje ili ukidanje PDV-a na hranu i piće kako bi se time snizile cene u restoranima i usluga postala pristupačnija prosečnom gostu. Većina evropskih zemalja upravo je to učinila, a ćesto se navodi i primer Irske koja je na godinu dana potpuno ukinula taj porez. Ugostitelji su tražili i da se na njih primene odredbe koje važe za angažovanje sezonske radne snage u poljoprivredi. Poslodavcima bi to omogućilo fleksibilnije zapošljavanje radnika, jer očekuju da će popunjenost kapaciteta u narednom periodu da varira. Nisu dobili ni očekivane reprograme obaveza prema javnim preduzećima i budžetu, niti produženu meru isplate minimalca za one koji mogu da je koriste kako bi premostili period neizvesnosti – kažu u Udruženju hotelijera i ugostitelja Hores i naglašavaju da je glavna manjkavost donetih mera to što nisu sačinjene u dogovoru sa privredom.

U Horesu kažu i da su najavljeni povoljni krediti za likvidnost dragocena pomoć, jer će većina tim novcem moći da plati račune i poreze koji su se nagomilali tokom tromesečnog mirovanja.

Hotelijeri su saglasni da to ne bi trebalo da bude svrha kredita.

Pozajmice se uzimaju kada postoje investicije, a sada ih sigurno neće biti.

Vlasnici hotela i restorana objašnjavaju i da bi to imalo smisla pod uslovom da ima posla, ali ne i u ovoj situaciji kada se popunjenost kapaciteta meri jednocifreno. Ma koliko da je kredit povoljan, to je zaduženje koje će morati da se vraća a nijedan poslodavac u tom sektoru ne može iz kredita da finansira troškove i plate zaposlenima.

Zato najveći gradski hoteli, gde je i do 80 odsto gostiju bilo iz inostranstva, sada već otpuštaju radnike, ostaju sa trećinom jer je uglavnom reč o velikim preduzećima koja nisu mogla da koriste druge vidove podrške iz državne kase, poput minimalca za zaposlene.

Od tog koraka za sada se uzdržavaju hoteli u većim turističkim centrima, očekujući da će možda leto da im donese nešto više gostiju koji bi se ovoga puta opredelili za odmor u zemlji.

Međutim, ni taj prostor nije preveliki, jer su hoteli u Srbiji građeni uglavnom kao poslovni, sa četiri ili pet zvezdica i nisu pristupačni prosečnom srpskom turisti.

Uz to, većina poslodavaca je zabrinuta zbog najavljenog drugog talasa epidemije i strahuju da ni pod uslovom potpune popunjenosti smaštaja tokom nekoliko vrelih meseci, neće moći da pokriju gubitak nastao tokom proleća, a još manje ukoliko se slična situacija ponovi u jesen ili zimu.

Procenjuju da će zbog toga mnogi hoteli i restorani morati da se zatvore, pa će najteže proći zaposleni.

Merama koje su predstavljene kao pomoć sektoru, nisu zadovoljni ni u grupi firmi koje ser bave prevozom putnika. Kažu da su očekivali mnogo više jer su pretrpeli velike gubitke.

– Nama je bio zabranjen rad i zato smo očekivali da država ponese deo tereta i troškova koji se stvaraju i kada firma ne radi. Teklo nam je osiguranje, gomilali su se i drugi troškovi kada autobusi ne voze. Mi smo kao grana dobili najmanje, a ne možemo da se uporedimo sa apotekama, prodavnicama i nekim drugim delatnostima gde je promet i uvećan. I sada, kada smo se pokrenuli, izloženi smo nekoj vrsti negativne kampanje preko medija koji nam plaše putnike, upozoravaju ih da je najveći rizik od zaraze u prevozu. To nije tačno, ljudi u autobusima nose maske i rukavice više nego kad ulaze u prodavnicu, banku ili pred neki šalter – kaže za Danas Dušan Miletić, direktor paraćinskog preduzeća Euroline.

Čisto, sigurno

U sadašnjoj situaciji gosti se najviše plaše eventualne zaraze tokom odmora. Zato ubrzano radimo i uskoro ćemo imati sopstveni sertifikat, pečat „čisto, sigurno“ koji će moći da koriste samo oni koji ispoštuju stroge procedure ponašanja i održavanja higijene, kaže za Danas Georgi Genov, direktor Horesa.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.