DW: Da li je Lagardova novi Dragi? 1Foto: EPA/JULIEN WARNAND

Očekivanja od Evropske centralne banke (ECB) sa novom šeficiom Kristin Lagard nisu baš velika: niko ne očekuje da će ona da okrene leđa Dragijevoj politici nulte kamate. Ekonomista Jerg Kremer kaže: „Lagardova je stalno održavala Dragijevu politiku i kao bivša ministarka finansija će imati puno razumevanje za želje svojih bivših kolega sa vrlo zaduženog juga monetarne unije. Oni koji sada očekuju promenu kursa, biće razočarani.“

Lagardova je najavila da hoće da bolje predočava javnosti politiku ECB i da će pri donošenju odluka voditi računa o negativnom posledicama nultih kamata. Moraće i da više izlazi u susret sve jačoj opoziciji u Savetu ECB – ona se protivi ekspanzivnoj politici Banke.

Još kao šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ova pravnica je polagala na ekspertize ekonomista.

Dobro komunicira

Šef Finske centralne banke Oli Ren o kojem se svojevremeno takođe razgovaralo kao o mogućem nasledniku Dragija, ubeđen je da će Lagardovoj u frankfurtskom tornju Evropske centralne banke koristiti iskustva koja je stekla na čelu MMF. „Ona je pokazala da odlično ume da komunicira, u tome ima sposobnosti koje su vrlo važne u odnosu sa finansijskim tržištima, nosiocima političkih odluka i civilnim društvom“. I njegov kolega u Savtu ECB, Benoa Kere, ceni iskustvo Kristin Lagard. „Ona zna kako funkcioniše globalna privreda. Ona zna kako funkcioniše Evropa. Ona zna kako se komunicira sa finansijskim tržištima.“ Čak ni finansijskopolitički protivnici Lagardove poput bivšeg nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, nisu je napadali. Iz njenog okruženja se može čuti da je ona u stanju da dođe do rešenja i sa pregovaračkim partnerima.

Težak odnos prema Dragijevom nasleđu

Dosad nije govorila o tome šta će promeniti u odnosu na Dragija. Ali mora joj biti jasno da bi za slučaj nove egzistencijalne krize zajedničke valute morala da ima u fioci „Plan B“.

Tomas Majer je jedan od najuglednijih nemačkih ekonomista-. Radio je za MMF, Goldman Saks u Londonu, Dojče bank u Frankfurtu gde je bio glavni ekonom, a danas radi za firmu za finansijski konsalting Flosbah fon Štorh u okviru kojeg vodi svoj istraživački institut. On smatra da bi Lagarodva trebalo da se pripremi za sledeću veliku krizu evra. Po njegovom mišljenju, „Lagardova vrlo brzo uči, što svedoči da može da se prilagodi krizi i da reaguje kako treba“.

Kritike pljušte

Kritičari kažu da je savladavanje kriza vođenjem ekspanzivne novčane politike sa niskim ili negativnim kamatama – putovanje sa neizvesnim ishodom. Zato je za Tomasa Majera veoma važno da rukovodstvo Evropske centralne banke ima u vidu alternativna rešenja. On je postupanje ECB u kriznim vremenima uporedio sa putovanjima moreplovaca koji su plovili kroz nekartografisana područja.

Pritisak raste

Očekuje se da će pritisak na ECB i dalje da raste. Početkom oktobra, jedna grupa nekadašnjih stručnjaka ove institucije objavila je memorandum u kojem piše da na „aktuelni krizni modus ECB gledaju sa sve većom zabrinutošću“. Nemački savezni zavod za nadzor finansijskih delatnosti čak poziva osiguravajuća društva da protestuju zbog niskih kamata u evrozoni. „Dostignuta je tačka u kojoj faktori na tržištu moraju dobro da razmisle o tome koliko niske kamate ugrožavaju njihov poslovni model i njihov doprinos osiguranju u starosti koje je pokriveno kapitalom“, rekao je izvršni direktor Zavoda Frank Grund krajem oktobra.

Zavod smatra da se čitav niz društava za životno i penziono osiguranje našao priteran leđima uza zid zbog dugoročne politike niskih i negativnih kamata Evropske centralne banke.

Osim toga, kritičari rada ECB su čak nemačkom Ustavnom sudu podneli hitnu tužbu kako bi sprečili da ECB od 1. Novembra ponovo kupuje obveznice u vrednosti od 20 milijardi evra mesečno. Bila je to poslednja odluka Marija Dragija dok je bio na funkciji, i on je uspeo da je progura teškom mukom. Ali sa njenim posledicama će morati da se bori njegova naslednica.


Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.