EBRD: Najveća kriza od Drugog svetskog rata 1European Bank for Reconstruction and Development, EBRD, - EPA/TAMAS KOVACS

Stručnjaci EBRD-a su se uzdržali od konkretnih procena pada BDP-a u regionu ostavljajući to za maj, ali ističu da što duže bude trajala izolacija zemalja biće teže obnoviti lance snabdevanja i ekonomiju. U izveštaju se napominje da eksterni faktori, pad globalne tražnje, pad cena berzanskih roba i pad proizvodnje mogu da smanje rast zemalja za 2,5 procentna poena pored efekta unutrašnjih mera izolacije na privredu.

Peter Tabak, regionalni ekonomista EBRD-a, obraćajući se novinarima putem video-konferencijske veze napomenuo je da će zemlje Zapadnog Balkana kriza pogoditi najviše preko tri kanala: kroz prekid globalnih lanaca snabdevanja, turizam i doznake, dok će pad cena nafte u stvari pogodovati našem regionu s obzirom da smo neto uvoznici.

„Epidemija pogađa i zemlje čije su ekonomije već usporavale. U Srbiji je u četvrtom tromesečju došlo do ubrzanja, ali će svakako negativni efekat epidemije biti značajan“, ocenjuje Tabak.

Naš region, a posebno Srbiju, Severnu Makedoniju i BiH pogađa prekid u lancima snabdevanja i to posebno privremeno gašenje fabrika u auto-industriji. To, prema Tabakovim rečima, pogađa dobavljače, odnosno proizvođače komponenti koji imaju fabrike u regionu.

Drugi kanal koji će imati veliki negativan efekat je turizam s obzirom da je od polovine marta (ili čak i ranije) potpuni zastoj u ovom sektoru. Ovo pre svega pogađa Albaniju i Crnu Goru čiji BDP u velikoj meri (oko 20 odsto) zavisi od prihoda od turizma.

Na kraju, doznake u Srbiju iznose sedam odsto BDP-a, a zemlje poput Albanije su još zavisnije od priliva kapitala iz inostranstva putem doznaka.

„Tokom krize 2009. godine doznake su bile otporne, ali sada se očekuje pad ovih transfera i po tom osnovu pad potrošnje u zemljama koje ih primaju“, ocenio je Tabak.

On je istakao da su sve vlade u regionu donele pakete mera za podršku ekonomiji, mada je paket srpske vlade od 10-11 odsto BDP-a prilično veliki.

„Glavni elementi mera su podrška troškovima zapošljavanja što je važno, jer je najteži efekat krize rast nezaposlenosti. Često se nezaposleni ljudi teško zapošljavaju posle krize. Drugi deo je jednokratna isplata za punoletne, što će imati efekta na potrošnju, ali to će biti kratkoročni efekat.

Na kraju garantna šema je važna, jer banke imaju veću averziju prema riziku u vreme krize i kako bi se zadržala koliko toliko normalna kreditna aktivnost važne su državne garancije kako bi se ublažili rizici u korporativnom sektoru“, kazao je Tabak dodajući da će se detalji mera videti kasnije, kao i način njihovog finansiranja. Prema njegovim rečima, ako se finansiraju restrukturiranjem budžeta i ako nije novo finansiranje, efekti će biti mnogo manji.

„Važna stvar je i šta će biti sa velikim javnim investicijama. Ako oni uspore, to će imati negativni efekat na ekonomski rast. Ako ostanu na planiranom nivou, to će podstaći tražnju i privredni rast“, zaključio je Tabak.

Ova kriza uhvatila je svetsku ekonomiju koja funkcioniše bez zaliha. Tabak napominje da će globalne multinacionalne kompanije možda želeti da geografski skrate lance snabdevanja i premeste nešto od proizvodnje u Evropu, što bi moglo biti dobro za region.

Po baznom scenariju EBRD-a ukoliko epidemija bude trajala dva, tri meseca već u drugoj polovini ove godine može se očekivati oporavak. S druge strane, ukoliko se karantini produže i škole i preduzeća nastave da ne rade to će imati za posledicu masovna otpuštanja, zatvaranja preduzeća, kao i eroziju instituta kao što je recimo redovno plaćanje računa.

EBRD će povrh redovnih 1,1 milijardi evra namenjenih finansiranju projekata u regionu u kom posluje, ove godine izdvojiti dodatnih 500 miliona evra, a takođe će ponuditi i savetodavne usluge vladama i lokalnim samoupravama.

EPS suspendovao ugovore za otkup struje iz obnovljivih izvora

Elektroprivreda Srbije je suspendovala ugovore o otkupu električne energije (PPA ugovori) od proizvođača obnovljive energije. Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD za Zapadni Balkan, ocenila je da je EPS hteo da smanji pritisak na novčani tok kompanije.

„Koliko znam oni su ponudili privremene ugovore po kojima će plaćati trećinu ugovorenog iznosa iz PPA i oko 90 odsto proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora je prihvatilo ove ugovore. Ovo će imati veći efekat na proizvođače struje iz biomase, jer oni za razliku od vetra imaju veće operativne troškove, moraju da plate dobavljače. A dobavljači biomase su farmeri pa su i oni ugroženi“, istakla je Hargitai.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.