Foto: EPA/ SRĐAN SUKIPrivreda je u maju počela polako da se oporavlja, a u više od polovine svih industrijskih grana očekuje se veća proizvodnja nego u martu i posebno aprilu, zaključak je ankete sprovedene na uzorku od 1.100 preduzeća koja je objavljena u junskim Makroekonomskim analizama i trendovima.
Oporavak očekuju pre svega proizvođači pića, pre svega piva. Nakon skoro dvomesečnog zastoja u radu ugostiteljskih objekata, oni računaju i na dolazak lepog vremena koje prati i veća potrošnja.
Drugi važan sektor za industriju koji gotovo da nije ni radio tokom prve polovine maja je automobilska industrija i to pre svega proizvodnja delova.
Najvažnija vest u ovoj oblasti je najavljeni početak rada kragujevačke fabrike Fijat.
Oporavak očekuju i u železari u Smederevu, kao i u borskoj proizvodnji bakra. Daleko ispod kapaciteta radi proizvodnja obuće i odeće i predmeta od kože.
Prema istraživanju, privrednici iz ovog sektora očekuju oporavak tek kada se omogući prekogranična trgovina.
Ipak, izvesno je da će posle potopa u aprilu i u maju industrijska proizvodnja biti manja na godišnjem nivou jer u prvoj polovini maja uopšte nisu ili su sa minimalnim kapacitetima radile fabrike u oblasti proizvodnje automobila i auto-delova, auto-guma.
Zatim, nisu radile ni fabrike oružja, kao ni proizvodnja posuđa, nameštaja, obuće, a sa veoma smanjenim kapacitetima su radile i fabrike električne opreme i uređaja. Najveći rizik za dalje smanjenje poslovanja privrednici iz ovih oblasti vide u eventualnim problemima u nabavljanju sirovina.
Jedan deo industrije radio je u maju tek na polovini kapaciteta i tu su proizvodnja delova za grejnu i rashladnu tehniku, proizvodnja metalnih konstrukcija, proizvodnja brava i okova, proizvodnja električnih aparata, proizvodnja štampanih elektronskih ploča.
U ovu grupu spadaju i proizvodnja plastike i odeće, kao i jedan deo metalske industrije.
Na drugom kraju su grane koje su u maju radile punim ili čak i povećanim kapacitetom. Tu je pre svega rudarstvo, i to vađenje i uglja i metala i nafte.
Zatim su vinarije radile punom parom, kao i mesna industrija, hladnjače za voće i povrće, konditorska i duvanska industrija.
Među onima kojima je epidemija donela više posla nego inače je proizvodnja papira za ličnu upotrebu i higijenu.
Proizvodnju povećanim kapacitetom u maju radila je mlinska industrija koja je inače radila punom parom tokom krize. Tu su i proizvodnja zejtina, piva, prerada krompira, mleka i mlečnih proizvoda.
Takođe je farmaceutska industrija radila povećanim kapacitetima, kao i proizvođači hrane za životinje. Naravno i deo hemijske industrije koji se bavi proizvodnjom sapuna i deterdženata je imao pune ruke posla.
Među one koji su bili pretrpani poslom u maju su i proizvođači veštačkih đubriva, što je očekivano s obzirom na poljoprivrednu sezonu, a punom parom radili su i eksploatacija šljunka i peska i građevinskog kamena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
