Godišnji prihod od pola miliona evra nepremostiva prepreka

Iako bi prodaja robe putem interneta mogla da unapredi poslovanje malih preduzeća, uslovi koje im za to nude poslovne banke u startu obeshrabruju. Zapravo, samo jedna od deset vodećih banaka u Srbiji nudi mogućnost uvođenja elektronske trgovine (e-commerce), ali „luksuz“ prodaje robe posredstvom interneta mogu da priušte samo ona preduzeća koja ostvaruju godišnji prihod veći od 500.000 evra što je za većinu preduzetnika u Srbiji nepremostiva prepreka. Prema istraživanjima Global insajta povećanje bezgotovinskog plaćanja za 10 odsto podiže bruto domaći proizvod jedne zemlje za 0,5 odsto što bi trebalo da podstakne razvoj elektronske trgovine i u Srbiji, ali nama nedostaje osnovna regulativa, pre svega, zakon o i-trgovini čije je usvajanje najavljeno tek za kraj 2008. godine.
Zanimljivo je da je, osim minimalnog godišnjeg prihoda od 500.000 evra, jedan od uslova za uvođenje i-komerca da firma posluje najmanje dve godine što bi značilo da je neko ko želi da pokrene firmu čije bi proizvode prodavao putem interneta u startu bio onemogućen da ideju sprovede u delo. S druge strane, od vlasnika firme koja taj uslov ispunjava, očekuje se da svoj dinarski platni promet prebaci u banku čije usluge i-trgovine namerava da koristi, zatimda nije bio u blokadi pet dana u kontinuitetu u poslednjih godinu dana ili pet dana ukupno u poslednjih šest meseci, kao i da ne posluje s gubitkom. Kao i kod uzimanja kredita, za uvođenje e-trgovine preduzetnik ili firma moraju da dostave obimnu dokumentaciju, i pre svega biznis plan koji treba da sadrži podatke o bonitetu, tržištu prodaje i tržištu nabavke, organizacionim aspektima projekta, troškovima projekta, izvorima finansiranja, prihodima i rashodima, tržišnom učešću, načinu isporuke, načinu reklamacije, planiranom obimu prometa… Ovakvim zahtevima banke sigurno ne deluje ohrabrujuće na preduzetnike da se upuste u avanturu uvođenja elektronske trgovine pa i ne čudi što tu vrstu kupovine u ovom trenutku nude uglavnom samo velike kompanije poput Delte, Telenora, Komtrejda, Pakoma itd. Bankari tvrde da je tako komplikovana procedura neophodna kako ne bi došlo do zloupotreba u prometu što bi kompromitovalo tu vrstu usluge.

Nepoverenje u elektronsku trgovinu

Mogućnost elektronske trgovine u Srbiji koristi tek osam odsto ili oko 130.000 od 1,7 miliona korisnika interneta. Stručnjaci ocenjuju da je i-trgovina u Srbiji nerazvijena i da za trendovima u savremenom svetu zaostaje desetak godina. Kao glavne uzroke slabog razvoja i-komerca oni, između ostalog, navode i neinformisanost potencijalnih korisnika, strah od mogućih zloupotreba, visoke provizije, slabu kupovnu moć stanovništva i samim tim mali promet koji ne stimuliše preduzetnike da tu uslugu uvedu, nepouzdanu infrastrukturu, kao i nedovoljno izgrađenu regulativu.

Da banke ne žure da preduzetnicima i malim firmama ponude uvođenje elektronske trgovine pokazuje i podatak da građanima izdaju kartice kojima mogu da plaćaju na Internetu, ali ih istovremeno upozoravaju na opasnosti tog načina kupovine. Podaci pokazuju da građani putem interneta najviše kupuju knjige, magazine, odeću, sportske proizvode, računarski softver, filmove i muziku. U naglom usponu je i plaćanje turističkih aranžmana putem interneta. Prema podacima Viza internešenel, godišnje čak oko 800 miliona ljudi promeni destinaciju i na tim putovanjima se, korišćenjem kartica potroši oko 800 milijardi dolara. Očekuje se da do 2020. taj iznos bude udvostručen što bi mogla da bude šansa i za domaću turističku industriju.Problem je, međutim, što većina hotela u Srbiji ne nudi mogućnost plaćanja smeštaja karticom. Poređenja radi, hrvatski sajt Adriatika.net koji nudi rezervisanje hotela u Hrvatskoj putem interneta beleži svake godine rast broja posetilaca. Ove godine sajt je imao oko osam miliona poseta, a smeštaj je elektronski uplatilo oko 145.000 gostiju. Prošle godine, u Hrvatskoj je više od polovine turističkih aranžmana rezervisano putem interneta.