Ilustracija, Foto: EPA/ARNO BURGIU Srbiji u proseku godišnje imamo 49 dana sa gradom, a posmatrajući podatke od 1981. do danas najviše ga je bilo u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, Fruškoj gori i Sremu, kao i južnoj Bačkoj, Kopaoniku i u delu južne Srbije.
Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, a u Republičkom hidrometeorološkom zavodu za Danas kažu da je zaključno sa 20. junom ispaljeno 4.933 rakete, od toga samo prošle sedmice, utrošeno je 1.932 rakete.
Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja. „To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.
U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intezitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hekatara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.
Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.
Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.
Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.
U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.
Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.
Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.
– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.
Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.
– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.
– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.
Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Korona virus i protesti u Srbiji: „Ne plašim se zaraze, a mislim da je važno da budemo ovde”
Protesti i korona virus u Srbiji: „Ne plašim se zaraze, a mislim da je važno da budemo ovde”
a predsednik i premijerka svečano seku vrpcu i daju subvenciju, a seljacima niko da da subvenciju za protivgradnu mrežu.
Pitajte coveka koji o svemu odlucuje u Srbiji zasto drzi direktore u RHMZu i ako su ispunili uslove za penziju?RHMZ leglo korupcije.
Tekst je loš, jer niste naveli ono što treba o ovoj temi, a to su rakete i njihov kvalitet, metoda kao i korupcija pri nabavci koja stoji iza svega toga.
Kao argument Vam novodim dopis predsedniku Vlade Srbije Saveta za borbu protiv korupcije 16. septembra 2010. godine pod naslovom „Преиспитати рад РХМЗ-а и незаконито трошење буџетских средстава за противградну заштиту „.
P.s. Nema na čemu.
Ovde se već godinama ne rešava sistemacki problem vec parcijalno ako radi onda radi. Drugi bitan problem je vajdica lokalnih samouprava koji non-stop isisavaju novac iz budzeta za protivgradnu zaštitu. Treća bitna staku su uvoznici koji obrću mnogo novca na štetu domaćih privrednik. I naravno najbitnija stavka je nemarnost zvaničnika u Bg koji se uvek pitaju koliki je moj deo od toga. Opštenarodno dobro ne postoji samo vajdica.
Ne brinite,sto ne potuce grad ( tuca ),skratice tzv. makaze cena,na stetu proizvodjaca,za tzv. opstenarodno dobro…!!
Naravno da nema znanja pored ovakve produkcije laznih diploma. Tek ce da bude problem. 🙁
Како нема кад су све сами мозгови у владајућој секти?
RHMZ je najgori
Mogući izbor za vrśioca odbrane !
Sramota je da sad poklanjamo u RS automatske PGS, a mi nemamo nijednu, nego se uzdamo u nikako plaćene strelce !!
Inače sistem PGZ raketama nije ni najbolji ni najgori, kao ni drugi sistemi. Jedini sistem koji valja je kombinacija svih : zasejavanje iz vazduha avionima , delovanje raketama ( automatske stanice vodjene iz jednog centra !) akustički topovi , mreže i na kraju osiguranje . Jer , predlog Gosp. Prostrena da je osiguranje najbolje , ne stoji ! Prvo , za imovinu loja je tako izložena riziku, premije bi bile ogromne ! A drugo, kad led “obere” nešto , toga nema ! Mora da se kupi negde drugde , uveze !
Jer šteta je načinjena !
A o javašluku, mućkama , i sitnom kupleraju ….
To je opšte mesto, važinza sve nabavke !
A ovi nazadnjaci jos nisu shvatili da se te rakete mogu i lansirati s aviona? i pravo u centar oluje…
Ne, te rakete ne idu sa aviona, nego se iz aviona „prska “ oblak sa srebrovim jodidom. Tako bar rade svuda u svetu. Jedino Srbija i Rusija imaju rakete sa kojim se troši previše navca.
Како нема знања? Београдски универзитет је међу првих сто на свету. Има знања али на жалост нема државних пројеката на факултетима ни у спорту,а камоли за науку и културу,држава не ради ништа а сва издвајања из Буџета Србије за науку и културу се своде на плате и зараде запослених.Да је Држава Србија уложила у науку и културу износ у вредности ремонта шест МИГ-ова 29 ,данас би осетили науку у заштити пољопривредних култура од елементарних непогода и мелиорацији.А овако не можемо МИГОВИМА ни комарце да отерамо а камоли да зауставимо „град“.
Ovi iz RHMZ bas su me dobro nasmejali tvrdnjom da je sistem sa raketama najefikasniji.Ovom tvrdnjom pravdaju svoj javasluk.
Mene od uvek fascinira jedna stvar… nekad mi se čini da to jedino meni pada na pamet, a nije logično da je tako.
Elem, zbog čega ova obaveza (ispaljivanje protivgradnih raketa) nije još davnih dana prebačena na vojsku?
Vojska i inače ima grdnih problema da finansira sve što mora, a ovako bi se dobio značajan trening, vrhunska preciznost i daleko veći nivo odgovornosti. Vojska bi imala čime da se bavi, dežurstva ne bi bila puka obaveza i dosađivanje, a posao bi bio 100% najefikasnije odrađen.
Da ne pominjem mogućnost instalacije protivgradnih baterija na mobilne sisteme i pomeranje istih u slučaju potrebe da se odbrana koncentriše na određenom delu teritorije.
Ima li ikog ko je kadar da ovo pitanje postavi nadležnima?
Поштовани у праву сте и такваметодологија се у пракси одавно примењује али на очигледну жалост нема ко да се бави употребом војних средстава у мирнодопске сврхе.Само један податак,један МИГ 29 у 10 тренажних летова потроши горива у вредности свих испаљених против градних ракета у Србији за једну годину. Спречавања поплаве у Србији је посао војне инжењерије у који војска апсолутно није укључена а притом је буџет мин.војске 10 пута већи од буџета за мин.пољопривреде.Где је логика ? Не постоји државна стратегија развоја друштва .
Тек када нас град потепа дибидуз ми се сетимо противградне одбране, ракета и свега и свачега.
Одмах да исправи писца ових редова . НЕМА НОВЦА за набавку довољне количине ракета.
Противградне станице су у таквом стању да више нису за употребу. Просек година оператера на њима је преко 60 година. Рецимо радар противградног центра на Бешњаји стар је 50 година.
Онда да Вас све подсетим како је у Скупштини Шутановац причао да систем заштите од града има да ради војска, ко свуда у свету (мада није свуда тако). Затим је противградна одбрана пребачена под Министарство за ванредне ситуације па је пре три године поново враћено у РХМЗ, војску смо у међувремену негде загубили.
И у овој области рада Србије је слика као и у свакој другој, јад и беда. Радује ме само што смо „лидери четврте индустријске револуције“ – барем на речима али дела неће бити као и до сада.
Nigde na svetu to ne radi vojska. Imate pogrešne informacije. Takođe nigde na svetu se ne koriste rakete, već avioni koji sipaju srebrov jodid na gradonosne oblake. Vojni avioni su prebrzi, preskupi i ne koriste se za to.
Protivgradne strelce RHMZ placa 4000 din mesečno, sramota, zato i nema protivgradnih strelaca niko neće da radi za te pare.Takodje im ne uplaćuju ni obavezne PIO doprinose. Šteta od grada se meri milionima, naravno RHMZ je bas briga a ni Ministar se ne potresa mnogo…