Kako odoleti „goničima robova“

Stručnjaci – sagovornici portala Nezavisnost ukazuju da se zlostavljanje na radu često prećutkuje zbog sveprisutnog straha od gubitka posla, i da su učestali politički i funkcionerski mobing, posebno u prosveti, zdravstvu i kulturi. U nekim stranim kompanijama nezvanično postoje „goniči robova“ dok u državnom sektoru mobing pospešuje negativna „kadrovska“ selekcija zasnovana na partijskom zapošljavanju i sumnjivim diplomama.

U Srbiji postoje dva ključna propisa za zaštitu od zlostavljanja na radu. Prvi je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu na osnovu kojeg zaposleni, koji smatraju da su izloženi mobingu, imaju pravo na interni postupak posredovanja kod poslodavca, a ako to ne uspe ostvaruju pravo na sudsku zaštitu, i to na Višem sudu. Postupke zaštite najčešće su pokretali zaposleni u zdravstvu i prosveti, a povećan je broj prijava mobinga i u delatnostima kulture.

Drugi propis je Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, na osnovu kojeg nadležna agencija u slučajevima zlostavljanja na radu vodi postupak arbitraže. Prema navodima Ivice Lazovića, zamenika direktora Agencije za mirno rešavanje sporova, za proteklih desetak godina bilo je 543 takvih postupka. U 15 odsto postupaka spor je okončan sporazumno, za 31 procenat konstatovano je postojanje zlostavljanja, dok u 54 odsto slučajeva to nije utvrđeno. Slađana Kiković, šefica pravne službe UGS Nezavisnost, uzrok nerešavanja brojnih slučajeva mobinga vidi u sporom i neefikasnom procesuiranju.

– Dosad je doneto tek nekoliko presuda u korist žrtava mobinga. Iako bi takvi postupci trebalo da budu skraćeni, suđenja traju i po 5-6 godina. S druge strane, na medijaciji sporovi povodom mobinga često završe mrtvim slovom na papiru, jer žrtva kasnije opet doživljava zlostavljanja, ukoliko ne dobije otkaz – navodi Kiković a prenosi portal UGS Nezavisnost.