Sindikati za Danas o masovnim otkazima, Zakonu o radu i veštačkoj inteligenciji: U kakvom svetlu dočekujemo 1. maj?

I ova godina je bila teška za radnike u Srbiji. Ponovo smo imali gašenja fabrika i masovna otpuštanja, gde su brojni radnici, barem privremeno, ostali na ulici.

Pored toga, suočili smo se sa brojnim primerima zloupotrebe radnika i brutalnog kršenja radničkih prava, a sve to je ostalo bez epiloga. Država ne želi da se zamera velikim kompanijama, inspektora je malo, a radnici, iako na papiru imaju neka prava, često za njih ostanu uskraćeni.

Kao dodatni problem, sve više uticaja ima i veštačka inteligencija, koja je već u primeni i ugrožava brojna radna mesta.

Mnogi radnici su ugroženi ili će tek biti u nekoj bližoj budućnosti, a pitanje ostaje koliko su oni spremni da se prilagode novonastalim okolnostima, koliko su poslodavci voljni da ulažu u njihovu edukaciju i na koji način će na sve to reagovati država.

Radna prava i masovni otkazi: Kako dočekujemo ovaj 1. maj?

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić za Danas ukazuje da radnici i njihovi problemi, u ovo vreme „zavodljive površnosti“, u suštini ne zanimaju ni Vladu, niti većinu društva.

„Položaj zaposlenih, i pored svih naših inicijativa, predloga i zahteva za promenama radnog zakonodavstva, ostaje prekaran. Poslodavci koriste sve pogodnosti radnog zakonodavstva, a u poslednje vreme i svojih ‘izuma’ poput kodeksa i raznih pravila, da dodatno ograniče prava, a često i elementarne lične slobode zaposlenih stvarajući, često, neprijateljsko radno okruženje sa jedinim ciljem da maksimiraju, ionako, nepristojno visoke profite, koje ostvaruju upravo preko leđa sveta rada“, navodi ona.

Kako upozorava, neskriveni cilj je uvođenje isključivo fleksibilnog rada, smanjenje ionako krajnje reduciranih prava radnika i eliminisanje sindikata.

„Poseban problem su državni organi koji tolerišu ovakva ponašanja i spori i neefikasni sudovi“, napominje.

Kako dodaje, nesporno je da posla ima i da svako ko hoće da radi može da nađe posao, ali je pitanje za koju zaradu i pod kojim uslovima.

Ipak, ona poručuje da je zabrinjavajući trend zatvaranja velikog broja fabrika.

„Svaki gubitak radnih mesta je zabrinjavajući, naročito kada se radi o prestanku fabrika koje zapošljavaju veći broj radnika sa najnižim kvalifikacijama, posebno u područjima sa ekonomski devastiranim nasleđem, kao što je jug Srbije. Ovo smanjenje broja zaposlenih u nekim sektorima nije neočekivano i realno je da postane trend koji prati promene u strukturi realnog sektora gde sve više postaju dominantne visokotehnološke kompanije koje ne zapošljavaju ekstenzivno, veliki broj radnika“, navodi Savić.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić za Danas navodi da 1. maj dočekuju kao i prethodni, u svetlu borbe za bezbedno i zdravo radno mesto, borbe za kolektivne ugovore koji bi osigurali što bolju zaradu i u svetlu borbe da se sindikalno organizuju i rade.

„Nigde nije lako, ni kod domaćeg, niti kod stranog poslodavca, niti u privatnom, niti u javnom sektoru. Ova borba je svakodnevna samo što je oko 1. maja mediji malo više osvetle. Efekti uvek mogu da budu bolji i verovatno nikada nećemo moći u potpunosti da budemo zadovoljni brzinom kojom smo radnika zaštitili ili nivoom prava koje smo za njega postigli, ali nećemo prestati da se organizujemo i trudimo“, poručuje ona.

Sudbina radnika u nižekvalifikovanim poslovima je, kako kaže, neizvesna.

„Neizvesna je i sudbina te industrije, imajući u vidu globalna kretanja, a pre svega oružane sukobe koji prouzrokuju krizu u snabdevanju energentima. Ova kategorija radnika radi u kompanijama koje proizvode komponente, a ne gotove proizvode i za očekivati je da će biti u krizi onda kada su u krizi, uglavnom evropske kompanije, za koje proizvode te komponente“, pojašnjava Andrić.

Međutim, lakih rešenja nema, tvrdi naša sagovornica.

„Potrebno je raditi na dovođenju novih investitora, koji će sa sobom doneti inovacije, koji će u Srbiji proizvoditi gotove proizvode, koji će ulagati u radnu snagu, istovremeno stimulišući domaće poslodavce. Takođe, potrebno je i da javna ulaganja u infrastrukturne projekte nose sa sobom kvalitetne poslove. Budžetska ulaganja u obrazovanje na svim nivoima moraju biti znatno povećana, kvalitetno i dostupno obrazovanje su preduslov napretka svakog, pa i srpskog društva i to nije floskula, već činjenica“, naglašava.

Predsednik Udruženja sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović ukazuje da ove godine 1. maj prolazi u senci društveno-političkih dešavanja u zemlji i svetu.

„Zato je pitanje radnih prava trenutno ispod radara i teško je u ovakvim okolnostima govoriti o tim stvarima jer to gotovo niko i ne čuje, niti nekoga, osim nas koji se bavimo tim poslom, to preterano zanima“, kaže on.

Činjenica je, smatra, da zbog migracija u Srbiji ima dovoljno posla, što govori i to da imamo više stotina hiljada radnika iz zemalja poput Kine, Turske, Indije, Nepala, Vijetnama, Bangladeša i drugih zemalja, jer tržište to zahteva.

„Drugo je pitanje što poslovi koji se nude nisu adekvatno plaćeni, te stoga dolaze radnici iz još siromašnijih zemalja od Srbije“, ukazuje.

Što se tiče broja otkaza, te brojke nisu baš toliko dramatične, navodi Veselinović.

„Međutim, tu sada dolazi na naplatu politika dovođenja ‘šrafciger industrije’, koja je debelo subvencionisana proteklih decenija jer te firme su poput termita i čim iscrpe resurse iz jedne zemlje, pakuju mašine i odlaze u još neku siromašniju zemlju. Srbija, realno, više nije zemlja jeftine radne snage, ako statistički gledamo zaradu u evrima“, napominje on.

Radnik na minimalcu, kako pojašnjava, poslodavca sada, sa svim porezima i doprinosima, košta gotovo 1.000 evra mesečno.

„Firme koje po ugovoru plaćaju radnike minimalac plus 20 odsto, plaćaju više od 1.000 evra mesečno. To je dovelo do kompresije plata gde su maltene izjednačeni najprostiji i složeni poslovi. Drugi problem je što su cene u Srbiji na istom nivou ili čak i više nego u Evropi i to dodatno smanjuje životni standard naših radnika“, naglašava Veselinović.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović podseća da su oni bili protiv Zakona o radu, koji je donesen „preko noći“ i izglasan u skupštini 2014. godine.

„Njime su drastično umanjena prava u odnosu na prethodnu zakonsku regulativu. Zato smo za to da se izrađuje novi Zakon o radu, koji će na pravi način definisati sve one instrumente koji su potrebni da radnici tačno znaju koja su im prava i obaveze“, naglašava.

Što se tiče tržišta rada, Cvetanović kaže da smo svi svedoci da neka zanimanja nedostaju.

„To su, pre svega, zanatska zanimanja koja su trenutno potrebna u Srbiji i tu nemamo dovoljan broj kvalifikovanih radnika“, ukazuje.

Kada je reč o gašenju fabrika, on navodi da se to dešava, pre svega, sa stranim poslodavcima zbog problema u svojim domicilnim zemljama.

„Sa druge strane, trebalo bi proveriti kakvi su ugovori sklapani, jer su oni imali velike subvencije, ali pitanje je da li su i kakvu obavezu imali“, poručuje naš sagovornik.

Upotreba veštačke inteligencije i ugrožavanje radnih mesta

Ranka Savić upozorava i da praktično zaposleni u svim sektorima već osećaju posledice uvođenja nekih oblika veštačke intelegencije.

„To je nezaustavljivi proces kome cilj nije smanjenje troškova rada zaposlenih već njihova zamena veštačkom inteligencijom svuda gde je to iole moguće. Veštačka inteligencija ugrožava sva zanimanja, nisu pošteđeni ni manuelni radnici koje već uveliko zamenjuju roboti. Ovaj proces ne može da se zaustavi i to je stvarnost koju ćemo i mi vrlo brzo živeti“, smatra.

Prema njenim rečima, problem je što, i sa značajem prognoze, ne postoje definisana poželjna zanimanja za eru veštačke intelegencije niti, za zaposlene, održive alternative.

„Nalazimo se u položaju sa početka industrijske revolucije kada su radnici uništavali mašine u pokušaju da sačuvaju svoja radna mesta. Ovaj proces je nezaustavljiv i zahteva revolucionarne promene , pre svega, primena veštačke inteligencije mora da se adekvatno i precizno pravno reguliše“, naglašava.

Takođe, kako kaže, potrebna su i prilagođavanja u radnom zakonodavstvu koje mora da se temeljno promeni i uvede nove institute zaštite zaposlenih.

„Sindikati moraju da se prilagode novim izazovima, redefinišu svoje prioritete i načine delovanja i, urgentno, pokrenu pitanje položaja i zaštite zaposlenih, kao i pripreme radnika za nove poslove“, poručuje Savić.

S druge strane, država mora primenu veštačke intelegencije, posebno njene negativne posledice po zaposlene, da stavi kao prioritet svojih strategija i politika i preuzme odgovornost za budućnost svojih građana.

„Takođe, poslodavci moraju da budu društveno odgovorni, po cenu i zakonske prinude, i preuzmu veći deo troškova prestanka potrebe za radom i novih obuka radnika koje zamenjuju primenom veštačke intelegencije“, zaključuje ona.

Čedanka Andrić smatra da je veštačka inteligencija realna pretnja za radna mesta i dodaje da se već dešava u pojedinim delatnostima da zamenjuje radnike, dok ih u pojedinim ne zamenjuje, ali bitno utiče na uslove njihovog rada.

„Transformacije u svetu rada se stalno dešavaju. Ono što je važno jeste da se sa sindikatima razgovara o tome kako će izgledati budućnost rada. Na nedavnom sastanku rukovodstva Evropske konfederacije sindikata i predstavnika Evropske komisije, Saveta Evrope i Evropske centralne banke sindikati su istakli da Evropa mora da osigura da veštačka inteligencija unapređuje radna mesta i javne usluge umesto da potkopava radna prava služeći samo povećanju profita“, otkriva ona.

Takođe, kako dodaje, sindikati su konstatovali da se trenutno ogromna sredstva u Evropi ulažu u izgradnju infrastrukture veštačke inteligencije, uključujući računarsku snagu, centre podataka i digitalne platforme, dok se daleko manje ulaže u produktivno korišćenje veštačke inteligencije na radnim mestima.

„Zbog toga je opravdan stav sindikata da centralnu ulogu u oblikovanju načina na koje se ove tehnologije uvode na radna mesta, pored upravnih odbora i direktora korporacija, moraju imati i sindikati putem kolektivnog pregovaranja“, poručuje Andrić.

I Cvetanović ukazuje da postoji veliki problem u pogledu veštačke inteligencije.

„Već imamo probleme u administrativnom sektoru, gde sve manje ima potrebe za radnicima, jer sve više prelazimo na digitalizaciju i upotrebu veštačke inteligencije. Problem će biti čak i u IT sektoru, jer će većinu tih programskih aktivnosti raditi veštačka inteligencija“, upozorava.

Kako kaže, trenutno se ne vidi neko adekvatno rešenje.

„Rešenje moramo usput da tražimo, jer mi ne znamo gde to ide i koje će sve sektore to najviše pogoditi“, navodi on.

Prema njegovom mišljenju, svaka ozbiljna kompanija bi trebalo da pravi neke obuke u pogledu veštačke inteligencije.

„Da se objasni radnicima šta je ona, gde može da se koristi i kako najbolje da se primeni pojedinačno kod svakog poslodavca. Veštačka inteligencija je već tu, a mi vrlo sporo reagujemo na te promene i doći ćemo u situaciju da u jednom trenutku imamo otpuštanje ljudi. Mora pre toga da im se napravi posao, da oni mogu da upravljaju tim procesima“, poručuje Cvetanović.

Šta je promenio 1. maj prošle godine i okupljanje najvećih sindikata za isti sto?

Ranka Savić ističe da je, pre svega, pokazano u praksi da sindikati, i pored svih razlika, mogu da se okupe i zajedno deluju.

„To je najveće postignuće, ali na žalost, od toga nije napravljen dalji pomak“, ukazuje ona.

ASNS se, tvrdi, zalaže i uvek je spremna na zajedničko delovanje, pa barem i na pitanjima za koja postoji minimum saglasnosti.

„Nažalost, problem su i dalje takozvani ‘reprezentativni sindikati’, koji svojim autističnim, samodovoljnim delovanjem stavljaju zaštitu postojećih privilegija i sebičnih interesa iznad interesa radnika i njihovih porodica“, poručuje Savić.

Čedanka Andrić ističe da je tada dogovoreno da sindikati zajedno rade na tekstu izmena i dopuna Zakona o radu i Zakona o štrajku.

„Taj posao je kvalitetno završen i spremni smo da branimo zajedničke stavove kada dođe vreme za rad na ovim zakonima. Naravno, dobro je da su se sindikati dogovorili, ali time posao nije završen jer će za stolom biti i poslodavci i država i tada počinje bitka da ono šta su predlozi sindikata uđe u konačno zakonsko rešenje. Ko misli da će to biti lako ili je naivan ili nikada nije učestvovao u pregovorima“, poručuje ona.

Andrić veruje da mogu da razgovaraju i sarađuju i na drugim važnim pitanjima.

„Uostalom, primere naše saradnje imate i u drugim oblicima: zajedničko učestvovanje u štrajkovima, zajednički pregovarački timovi na nivou preduzeća ili institucija, zajednički rad u odborima za bezbednost i zdravlje na radu u preduzećima. Sindikalni pluralizam ne isključuje saradnju i nije isključivo specifičnost Srbije. Postoje razlozi zašto se ljudi učlanjuju u različite sindikate i to treba poštovati kao što poštujemo kada prave izbore u koju će se partiju učlaniti ili će izabrati da se ne učlane, koji će kanal pritisnuti na daljinskom i time odabrati medij koji će ih informisati“, objašnjava ona.

S druge strane, Veselinović navodi da je prošle godine, po prvi put u istoriji, a plaši se da je možda i poslednji, održan zajednički protest pet najvećih sindikata u Srbiji.

„Sada, godinu dana posle toga, siguran sam da je to bio iznuđen potez pod pritiskom studenata i studentskog pokreta, jer su neki očigledno pod pritiskom i strahom od osude javnosti pristali na zajedničke aktivnosti“, smatra.

Kada je nestala ta grupa za radne odnose studentskog pokreta, kako otkriva, prestali su zajednički sastanci i skupovi između sindikata.

„Verujem da je mnogima to bilo olakšanje, ali svakako nije dobro jer nismo kao sindikati iskoristili momentum i aktivnost studenata da nastavimo zajednički rad. Mišljenja sam i da je sam studentski pokret u međuvremenu oslabio i jednostavno te teme oko Zakona o radu i Zakona o štrajku nisu više bile aktuelne“, ukazuje Veselinović.

Godina je prošla brzo, a nikakvih konkretnih rezultata i promena nije bilo, zaključuje on.

Cvetanović podseća da je napravljena ta radna grupa, koja je izradila predlog novog Zakona o radu i da je to dobra vest.

„On je rađen od strane pet sindikata i uz pomoć studenata i profesora pravnog fakulteta i taj predlog je praktično na stolu. Još uvek ima nekih različitih mišljenja po nekim pitanjima, ali očekujemo da sa drugim sindikatima to definišemo“, naglašava.

Međutim, taj predlog će, kako kaže, najverovatnije sačekati neku novu vladu, posle izbora.

„Ja sam uvek za to da zajedno napravimo sve što možemo po pitanju poboljšanja radnih prava i radnog zakonodavstva“, poručuje Cvetanović.