Najveći sindikati dočekali 1. maj za istim stolom: Koji su glavni zahtevi koje šalju novoj Vladi Srbije?

Iz perspektive sindikalnog delovanja u Srbiji, ovaj 1. maj dočekuje se u do sada teško zamislivim okolnostima.

Naime, ovogodišnji Dan rada svih pet najvećih sindikata u našoj zemlji – Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati – Nezavisnost, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Konfederacija slobodnih sindikata i Udruženi sindikati Srbije Sloga dočekuju „za istim stolom“.

Sindikati su u martu ove godine uspeli da se okupe na istom mestu sa istom idejom, a na inicijativu studenata u blokadi.

Tada je doneta odluka o zajedničkom sindikalnom delovanju, kao i o formiranju radne grupe pravnika, koja treba da radi na konkretnim predlozima i usaglašavanju zahteva sindikata.

Oni su kao najveće probleme označili Zakon o radu i Zakon o štrajku, čije se izmene najglasnije traže i koje treba da budu početak menjanja loših propisa koji negativno utiču na radnike i sindikalno organizovanje.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić za Danas kaže da je ideja da se prenese poruka Vladi Srbije da su to dva ključna zakona, koja u što kraćem roku treba da pretrpe izmene na način kako sindikati iz iskustva smatraju da treba da budu promenjeni.

Prema njenim rečima, do sada socijalni dijalog nije urodio plodom, kada je u pitanju izmena zakonodavstva.

„Te izmene su i ranije predlagali svi sindikati, samo pojedinačno. Čak su se sa nekim izmenama predstavnici vlasti i slagali, ali nikada ništa operativno nije urađeno. Tako da je ovo prilika da pošaljemo poruku da je radno zakonodavstvo za nas prioritet i tražimo da to bude prioritet i za vladu ovu ili neku drugu“, naglašava Andrić.

Neke od glavnih stvari kojima se radne grupe bave, kad je u pitanju Zakon o štrajku, jesu rokovi najave štrajka, koji predlažu da se skrati.

„Zatim načini utvrđivanja minimuma procesa rada, da se preispita u kojim delatnostima je to zaista neophodno. S druge strane, da to bude sistemski zakon, da se pitanje štrajka reguliše isključivo ovim zakonom“, pojašnjava naša sagovornica.

Kada je u pitanju Zakon o radu, tu je jako bitna definicija zaposlenog, ukazuje Andrić.

„Pokušavamo da obuhvatimo sve koji obavljaju rad kod poslodavca, bez obzira koju vrstu ugovora imaju. Na neki način će to omogućiti zaštitu svih. Takođe, bolje rešenje za otkaz ugovora o radu i prestanak radnog odnosa. Jako je bitno i pitanje zaštite sindikalnih predstavnika, kao i bolji način uređenja kolektivnog pregovaranja“, navodi ona.

Andrić podseća da ima sijaset tema koje bi trebalo da se obrade, kao i da su iz Nezavisnosti svojevremeno predlagali i ceo novi Zakon o radu.

„Sada smo se dogovorili sa kolegama da ipak radimo da izdvojimo neke ključne i najkrupnije stvari, pa da vidimo kako će ići. To su neke suštinske stvari koje treba da se urade u ovoj fazi. Kompromis je napravljen da se ide na izmene, težeći da dobijemo malo i na brzini. Lakše je izmeniti zakon, nego raditi ceo novi“, pojašnjava ona.

I izmene zakona traže vreme, naglašava naša sagovornica.

„Traže da resorno ministarstvo formira radnu grupu, da se krene sa radom. Tu su onda i poslodavci i država koji se, takođe, pitaju. Neke prioritete smo morali da napravimo“, kaže Andrić.

Ako Vlada ne bude imala sluha za njihove zahteve, ona dodaje da će se onda razgovarati šta dalje može da se uradi i na koji način da se pojača pritisak.

„Ajde da prvo vidimo kakva će biti njihova prva reakcija, pa ćemo da planiramo dalje“, poručuje Andrić.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić za Danas kaže da, pre svega, traže strukturne promene u društvu.

„Promene koje će obezbediti efikasno funkcionisanje institucija, profesionalan i odgovoran rad države od vrha do poslednjeg službenika, efikasno i nepristrasno sudstvo, socijalnu pravdu i pravnu i svakodnevnu sigurnost za građane i njihove porodice“, poručuje ona.

Zatim traže i izmene i dopune Zakona o radu.

„One promene koje idu u pravcu sigurnosti radnih mesta, ukidanju prekarnog rada, mobinga na radnom mestu, malih zarada, ali i težnji poslodavaca i vlasti da se sindikati u Srbiji ukinu ili barem marginalizuju“, naglašava Savić.

Naša sagovornica objašnjava da traže i novi Zakon o štrajku, ali u duhu evropskih zakona.

„Gde se obim minimuma procesa rada stavlja u normalne okvire i jasno se precizira ko pokreće Generalni štrajk i kome se zahtevi podnose. Štrajk je osnovno oruđe u rukama sindikata, a u našoj zemlji je to pravo potpuno obesmišljeno“, upozorava Savić.

Ona ističe kao veliku stvar to što su konačno 1. maja svih pet najvećih sindikata na istom mestu.

„To su uspeli po prvi put, barem od kada sam ja u sindikatu. Nesumnjivu zaslugu za to imaju studenti, koji su uspeli da nas okupe i da nam daju novu energiju“, naglašava Savić.

Međutim, ona dodaje da za to zasluge imaju i sami sindikati.

„Sindikati su konačno shvatili da samo zajedno i ujedinjeni mogu da naprave pomak u poboljšanju položaja radnika. Shvatili smo da nije dobro, da svoj posao ne radimo kako treba, jer šta god pokušamo nailazimo na zid“, objašnjava naša sagovornica.

Institucije, prema njenim rečima, slušaju glas političara, a inspekcija rada je u službi vlasti.

„Ministarstvo rada je utešna nagrada za zaslužne partijske kadrove, a ne servis radnika“, upozorava Savić.

Ona poručuje da je suština svih promena sistemske promene.

„Bez njih niko od nas, ma koliko se trudio, neće dobro raditi svoj posao. Potrebno nam je oslobađanje zarobljene države. Bez toga, možemo doneti najbolje zakone na svetu, ali ako se oni ne poštuju ili se poštuje selektivno, sve nam je džabe“, zaključuje Savić.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović za naš list objašnjava da su zahtevi sindikata isti oni koji su faktički usvojeni na Socijalno-ekonomskom savetu, ali da je Vlada ostala nema na to.

„To su u pitanju izmene Zakona o radu, Zakona o štrajku i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Kazneni poeni, kada je u pitanju penzijsko i zdravstveno osiguranje, su jedna velika nepravda koja stoji već godinama od kada je uvedena, pogotovo za ljude koji su u tom periodu izgubili posao i nisu mogli da se zaposle“, ukazuje on.

Kada je u pitanju Zakon o štrajku, Orbović navodi da je potrebna njegova izmena jer je taj zakon donet još 1996. godine i krajnje je vreme da se nekim delatnostima, koje sada nemaju pravo na štrajk, to omogući.

„Što se tiče Zakona o radu, pod broj jedan je zaštita zaposlenih, a kao drugo je zaštita sindikalnih lidera. Takođe, jedna od najvažnijih stvari je pitanje mogućnosti potpisivanja kolektivnih ugovora. U ovom momentu u zakonu stoji da realni sektor faktički ne može da potpiše kolektivni ugovor“, upozorava naš sagovornik.

On podseća da su ovakvi zahtevi već ranije predavani Vladi.

„Sada je formirana nova vlada i želimo da ukažemo još jednom na to. Ako ne bude bilo razumevanja, onda ćemo doneti odluku šta ćemo raditi, da li ćemo nekim agresivnijim metodama to rešavati. Ali nadamo se da će to konačno moći pregovorima da se reši“, poručuje Orbović.

Što se tiče radne grupe, on kaže da one rade i da njihovi pravnici učestvuju u tome.

„Mi kao organi nismo doneli još nikakve odluke. Oni rade mnogo temeljnije i dublje ova pitanja, ne samo pojedine izmene i dopune zakona, već čak i ozbiljnije izrade tih zakona. Kad to bude usvojeno, onda to mora da bude i na organima svih pet sindikata i onda će se o tome odlučivati“, objašnjava Orbović.

Predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović za Danas navodi da je glavna stvar ovog prvomajskog protesta ta što su studenti okupili pet najvećih sindikata u Srbiji za zajednički sto.

„Kao i to što već mesec dana radimo zajedno na promenama Zakona o radu i Zakona o štrajku“, ističe on.

Veselinović naglašava da su studenti dali novu energiju radnicima i sindikatima.

„Šta će se dešavati u budućnosti videćemo, ali ako saradnja sindikata bude nastavljena očekujem da će se poverenje u sindikalni pokret povratiti“, veruje on.

Veselinović poručuje da je krajnje vreme da se Zakon o štrajku promeni.

„Prilično je štur i nedefinisan i praktično onemogućuje bilo kakvu štrajkačku aktivnost, a Zakon o radu je već svakako prilično loš i o njegovoj izmeni već godinama govorimo i to je nešto gde već postoji konsenzus svih sindikata i što svakako radnicima Srbije treba kao najvažnija stavka“, zaključuje on.