Foto: Pixabay/woodypino Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je danas da je potencijalna rodnost voća u Srbiji ovog proleća najveća od 2013. godine pa bi, uprkos izrmrzavanja, rod trebalo da bude dobar mada je otežano oprašivanje, pa se preporučuje uvoz bumbara.
On je za Betu rekao da je najviše stradala kajsija, u proseku oko 55-60 odsto cveta, a u ravničarskim krajevima Vojvodine i do 80 odsto.
„Šteta na jabukama ‘crveni delišes’ u ravničarkim krajevima je oko 90 odsto, na breskvama oko 30 odsto, a na trešnjama do deset odsto“, rekao je Keserović i dodao da je napravljena karta regionalizacije sa preporukama gde je najpogodnije saditi određenu vrstu voća.
Područje Vojvodine nije, kako je rekao, pogodno za kajsiju koja zbog niskih temperatura u vreme cvetanja ne može da donese rod ispod 170 do 190 metara nadmorske visine, pa su u Vojvodini, gde ima dosta kajsije za poslednjih deset godina proizvođači, zbog klimatskih promena i kasnih mrazeva uspeli da uberu rod samo dve godine.
Drugi problem ovog proleća je, prema njegovim rečima, niska temperatura i kišno vreme i tokom ovog meseca, zbog čega pčele ne izlaze iz košnica i ne mogu da opraše cvetove voća, pa se preporučuje da se u voćnjake unose košnice sa bumbarima.
„Bumbari lete i na temperaturi od šest stepeni, a košnice sa tim insektima se uvoze iz Holandije i koštaju oko 100 evra“, rekao je Keserović.
Dodao je da je zbog velikog rodnog potencijala dovoljno da se kod jabuke opraši sedam-osam odsto, a kod koštunjavog voća 15-20 odsto.
Bumbari, koji su korisni i za oprašivanje povrća, posle 20 dana uginu, a na jedan hektar voća dovoljna je jedna košnica bumbara, a tri-četiri košnice pčela.
Keserović je rekao da je 2013. godina bila rekordno rodna u voćarstvu i da je ukupan rod bio 1,6 miliona tona, a prošle godine 1,598 miliona tona.
Ove godine se, prema njegovim rečima, očekuje da rod bude za sedam-osam odsto veći nego 2020. godine.
On je rekao da je u najboljem periodu za kajsije od izvoza ostvaren devizni priliv od sedam miliona evra, a da je u usponu uzgajanje borovnice čijim izvozom, uglavnom u zemlje EU, ali i u Ameriku, je prošle godine zarađeno 16 miliona evra.
Cena borovnica je u proseku, prema njegovim rečima, prošle godine bila 5,60 evra po kilogramu, a godinu dana ranije 5,8 evra.
Keserović je rekao da u voćarstvu, ako se želi da se ostane u trci za tržište, najvažnije uvoditi najsavremeniju tehnologiju, koja se „već primenjuje u Srbiji zbog čaga je postala prepoznatljiva na mapi Evrope“.
„Mnogi sportisti su u Srbiji zasnovali voćarske plantaže, počev od bivših vaterpolista do tenisera“, rekao je Keserović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
