Foto: Stanislav Milojković

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva u narednim danima biće urađena analiza prispelih neobavezujućih ponuda „i konstatovati koji se od ponuđača kvalifikovao za drugu, obavezujuću fazu“.

Nakon toga ponuđači koji se kvalifikuju dobiće pristup dokumentaciji banke kako bi analizirali njeno poslovanje a očekuje se da obavezujuće ponude predaju  polovinom novembra.

„Kvalifikovane ponude će biti rangirane u skladu sa kriterijumima predviđenim tenderskom dokumentacijom i kvalifikovani ponuđači će biti obavešteni o rang listi“, navodi se u saopštenju.

Kakva će biti dalja procedura, na koji način će biti izabran kupac Komercijalne banke, da li neposrednom pogodbom ili nekom  vrstom licitacije nije baš jasno s obzirom da je jedini objavljeni dokument o privatizaciji najveće državne banke bio poziv za dostavljanje izjava o zainteresovanosti. U kratkom opisu postupka u pozivu se navodi da će uplate depozita za učešće na tenderu zavisiti od vrste tendera.

Nenad Gujaničić, ekonomista Momentum sekjuritiza, podseća da se informacije o tenderu saznaju u hodu, pa tako javnost nije obaveštena ni o produženju rokova za predaju neobavezujućih  ponuda.

„Posle ovoga sledi gledanje bilansa banke, a zatim obavezujuće ponude. S obzirom da se Komercijalna banka kotira na berzi trebalo bi da svi ti detalji budu objavljeni. Neobavezujuća ponuda verovatno služi da država dobije signal koju cenu može da traži. Kako će dalje izgledati postupak ne znam. S obzirom da je još u početku država postavila eliminacione uslove koje ponuđač mora da ispuni sada bi trebalo da se gleda samo cena“, objašnjava Gujaničić.

Kako bilo Komercijalna banka je u ovom trenutku najbrži, a verovatno i jedini način da se odjednom stekne veliko učešće u našem bankarskom tržištu. Sa udelom od oko 11 odsto Komercijalna je druga banka po veličini mereno aktivom, ali je recimo lider u štednji sa 260 milijardi dinara (2,2 milijarde evra). Takođe, velika mreža poslovnica i više od 3.000 zaposlenih dolaze u paketu sa kapitalom banke. Takođe, tu su i banke u Podgorici i Banja Luci, kao i investicioni fond koji raspolaže skromnim kapitalom.

Banka je u prošloj godini ostvarila  konsolidovanu neto dobit od 8,38 milijardi dinara ili 71 miliona evra. S obzirom da se u javnosti pominjala cifra od oko 500 miliona evra koliko bi koštala Komercijalna, to znači da bi se sa ovolikim godišnjim profitima investicija vratila posle sedam godina.

U prvoj polovini ove godine dobit je iznosila 3,6 milijardi dinara što je ipak nešto manje od prošlogodišnjih 3,78 milijardi u istom periodu. Ono što je možda važnije od toga je da je banka posle nekoliko godina smanjivanja kreditne aktivnosti povećala obim aktive. U 2018. aktiva je povećana za devet odsto, a u prvoj polovini ove godine za još 2,7 odsto. U prvih šest meseci minimalno su povećani i neto prihodi od kamata i naknada u odnosu na isti period 2018. Kapital banke iznosi 72 milijarde dinara. Inače stručnjaci ocenjuju da je značaj Komercijalne u njenoj veličini i broju klijenata koji omogućavaju kreiranje profita u vreme rekordno niskih kamatnih stopa koje pogađaju banke širom sveta.

Gujaničić ističe da banka nakon otpisa loših kredita koji su bili uzrok gubitaka tokom dve godine (tokom 2015. i 2016. ukupni gubitak je bio oko 14,5 milijardi dinara) i „šminkanja“ sada izgleda dobro, ali da ipak nije na nivou velikih stranih banaka koje posluju kod nas.

„Najveća prednost Komercijalne je njen veliki tržišni udeo koji je organskim rastom skoro nemoguće dostići. S druge strane, kadrovi, upravljanje, tehnologija nisu na tom nivou što ni ne čudi za jednu državnu banku. Nisu se pokazali ni stranci u upravom odboru koji se, čini se, nisu mešali u svoj posao“, napominje Gujaničić.

Upravo šansa da se osvoji veliki deo tržišta je i glavni motiv kupaca s obzirom da se prema nezvaničnim informacijama koje kolaju tržištem u igri ostale četiri banke iako su prvobitno bili zainteresovani i neki investicioni fondovi.

Banke za koje se spekuliše da su dale ponude su austrijska Rajfajzen, slovenačka NLB, domaća AIK, kao i konzorcijum domaće Direktne banke, grčke Eurobanke i američkog investicionog fonda Riplvud advajzoriz.

Rajfajzen banka u ovom trenutku ima 7,7 odsto tržišta mereno veličinom aktive što je smešta na petu poziciju. Sa Komercijalnom bi imala skoro 19 odsto tržišta i izbila bi na prvo mesto po veličini. AIK banka u vlasništvu Miodraga Kostića drži 5,4 odsto odsto tržišta sa aktivom od 208 milijardi dinara. Ovu banku karakteriše poslovanje sa privredom i mali broj filijala, tako da bi sa Komercijalnom zaokružila poslovni model, ali i izbila takođe na prvo mesto na tržištu po veličini.

Lider na slovenačkom tržištu NLB banka u Srbiji je mala banka sa svega 1,6 odsto tržišta, ali i sa željom da to poveća. Preuzimanjem Komercijalne banke postala bi druga po veličini banka sa 12,5 odsto tržišta i aktivom od oko četiri milijarde evra.

Na kraju Direktna banka nastala preuzimanjem Kredi banke od slovenačke NKBM od strane domaćih biznismena Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića i pripajanjem Findomestik i Pireus banke zauzima svega 1,5 odsto tržišta, ali prema navodima medija nastupa zajedno sa grčkom Eurobankom koja je je znatno veća, kao i uz finansijsku podršku fonda Riplvud advajzoriz kojim upravlja biznismen Tim Kolins i koji je prošle godine prilikom posete Srbiji izjavio da je zainteresovan za kupovinu 20 odsto Komercijalne banke i Telekoma.

Povezani tekstovi