Kostić: Zbog Hajdina nismo odustajali od prelaska na drugu stranu reke 1Foto: FoNet/ SANU

Pitanje kako se Srpska akademija nauka i umetnosti oseća kada ode neko ko je bukvalno pola veka hodao njenim hodnicima i 20 godina je, kao njen potpredsednik i predsednik, direktno vodio, u sebi logički sadrži i odgovor – izjavio je za Danas predsednik SANU Vladimir S. Kostić povodom smrti akademika Nikole Hajdina, profesora, građevinskog inženjera, mostograditelja „van i u samoj Akademiji“, kako kažu u SANU, čiji je predsednik bio u tri mandata.

Akademik Hajdin, kako je saopšteno, preminuo je 15. juna posle kraće i teške bolesti. Vreme i mesto njegove sahrane biće naknadno saopšteno, jer se juče očekivao dolazak članova njegove porodice u Beograd.

– Za mene je njegov odlazak veliki šok. Mi smo iz istog Odeljenja SANU – tehničkih nauka, često smo i dosta sarađivali. Bio je predsednik Akademije kad sam postao njen član i uvek je bio primer za ugled, čija smo dostignuća nastojali da dosegnemo. Projektovao je značajne mostove, sve vreme tražeći nešto novo na osnovama nauke, a ne samo ono što se u struci standardno svuda radi. Težio je razvoju i primeni novih tehnologija u statici, mehanici i građevinskim materijalima – kaže za naš list akademik Zoran Petrović, sekretar Odeljenja za tehničke nauke SANU.

On napominje da je akademik Hajdin kao predsednik SANU „vodio Akademiju u veoma teškom periodu, u kome joj je svojim dostojanstvom i sposobnostima omogućio da se ne zaleće, nego da smireno i odgovorno rešava stvari u tom turbulentnom vremenu“.

– Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu sa tugom je primio vest da je preminuo Nikola Hajdin, redovni član SANU i redovni profesor našeg fakulteta u penziji. Akademik Nikola Hajdin je bio dugogodišnji profesor na Katedri za tehničku mehaniku i teoriju konstrukcija. Predavao je više predmeta i bio dekan od 1975. do 1977. godine. Bio je izuzetan pedagog i veliki stvaralac, čija su dela priznata u naučnoj i stručnoj javnosti širom sveta. Autor je više od dve stotine naučnih radova i knjiga iz raznih oblasti građevinske mehanike i teorije konstrukcija. Dao je veliki doprinos razvoju i primeni savremenih numeričkih metoda u proračunu građevinskih konstrukcija – izjavio je za Danas profesor Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta BU.

Profesor Kuzmanović podseća da su „teorijska istraživanja i plodan naučni rad Nikole Hajdina otvorili put ka graditeljskim ostvarenjima koja su u trenutku nastanka predstavljala dostignuća u svetskim razmerama: most preko reke Save kod Orašja, mostovi sa kosim kablovima u Beogradu, Novom Sadu i preko Visle u Plocku“.

– Nastavnicima i studentima profesor Hajdin biće večiti uzor. Pamtićemo ga kao stvaraoca koji je obeležio epohu u razvoju našeg fakulteta, nauke i građevinske struke, ali i kao velikog pedagoga, vanserijskog naučnika i projektanta čija dela predstavljaju vrhunske domete graditeljstva – ističe profesor Kuzmanović.

Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda i predsednik Stranke slobode i pravde, zahvalio se Hajdinu na svemu što je uradio za svoju zemlju.

– Nikola Hajdin me je zvao mladi gradonačelniče od prvog dana kada sam ga zamolio da mi kao jedan od najumnijih Srba i najveći stručnjak za mostove kaže da li da gradimo most na Adi ili ne. Lakoća kojom mi je sve objasnio i njegova posvećenost u svim fazama gradnje, njegova želja da njegov grad dobije takav most je bila neverovatna. I na sve je uvek odgovarao mirno. Uz njega sam shvatio da kad nešto znate i sigurni ste u to niko vam ništa ne može. Na prvom sastanku me uplašio rečima kako će se most sagraditi, ali da pazim na pristupnice, jer su one komplikovanije i dešava se da zakasne. Posle smo se smejali načinu na koji sam ga pogledao kada mi je to rekao. Kao što se on smejao predsedniku Tadiću i meni na dan spajanja dve obale, spajanja mosta. To je uvek najimpresivniji dan u toku gradnje. Bilo je 40 stepeni, Boris me zvao da me pita kako da se obučemo. Rekao sam da Hajdin uvek, ali uvek dolazi u odelu i da je glupo da on čovek sa svojih skoro 90 bude u odelu, a mi u košuljama. I obukosmo se, topili se na mostu i suncu kad je došao Hajdin opušten u safari kombinaciji i rekao – pa ko bi bio toliko lud da na ovakav dan nosi odelo. I smejao se naravno. Kao i mi. Sjajan je čovek bio. Zahvaljujući njemu i Nenadu Bogdanoviću Beograd je uz sve otpore dobio most koga je Diskaveri proglasio najvećim građevinskim poduhvatom u Evropi te godine i o mostu snimio posebnu emisiju koja se gledala u celom svetu“, kaže Đilas za Danas.

Milutin Ignjatović, direktor saobraćajnog instituta CIP, ističe da je profesor Hajdin više od 20 godina sarađivao sa ovim institutom i da je sve do pre pet-šest godina redovno dolazio u CIP, gde je davao savete u vezi s projektima.

„Bio je izuzetan stručnjak i poznavalac konstrukcija, pre svega mostova i brana i izgubili smo najvećeg u toj oblasti. On prevazilazi jugoslovenske granice, već je stručnjak evropskog ranga. Ja lično sam izgubio saradnika i velikog prijatelja“, kaže Ignjatović.

Milutin Mrkonjić, nekadašnji direktor CIP-a i ministar zadužen za infrastrukturu i saobraćaj, u nekoliko mandata napominje da je profesor Hajdin bio uzor svim studentima kojima je predavao.

„Bez obzira na duboku starost profesor Hajdin je do kraja bio građevinski inženjer, uvek je bio spreman da pomogne i prenese znanje mlađima. Svetski priznat stručnjak i jedan od retkih u svetu koji je doneo inovacije u gradnji mostova. Kada god bi neki projekat završio, on je to publikovao i tako prenosio znanja“, rekao je Mrkonjić ističući da je imao sreće da mu Hajdin bude profesor.

*Život akademika Nikole Hajdina počeo je se 4. aprila 1923. u Vrbovskom. Studije građevine završio je u Beogradu, gde je doktorirao, a potom i predavao. Za dopisnog člana SANU izbran je 1970, a 1976. postao je njen redovni član. Posle devetogodišnjeg staža potpredsednika SANU, 2003. postao je i njen dugogodišnji predsednik – od 2003. do 2015, kad ga je na tom mestu zamenio Vladimir S. Kostić.

Najveći doprinos nauci dao je u oblasti numeričke metode u teoriji elastičnosti, koja ima veliki primenu kod hidrotehničkih konstrukcija, posebno velikih lučnih brana, u teoriji konstrukcija i tankozidnih nosača koje se koriste ne samo u građevinarstvu, nego i u mašinstvu, brodogradnji, aero-nautici i drugim tehničkim disciplinama, kao i u gradnji mostova i dinamici udara na inženjerske konstrukcije, čime se bavio u Švajcarskoj.

U analizama SANU koje se bave medijskom slikom i izjavama akademika, između ostalog, navodi se da je stav Nikole Hajdina najbolje predstavljen u intervju koji je 2003. dao Danasu. Kako je tada objavio naš list, „to što je Nikola Hajdin u svetu možda više poznat nego u domaćoj široj javnosti, prema oceni njegovih kolega, nije Hajdinova greška, već propust sredine, čiji sužen sistem vrednosti ne obuhvata sve što vredi – zbog uzdržanosti prema javnim nastupima, ali i opreznosti po kojoj, kako sam ističe, čovek ne treba da naleće ‘na klizavice’ ako baš ne mora, za ime Nikole Hajdina mnogi su prvi put čuli kad je 2002. kandidovan za predsednika SANU“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.