Foto: STARSPORT

Ovog puta izgleda da je odluka doneta, pa se u prostorijama gradske uprave već može videti Prostorni plan po kom će se kod Surčina na zemljištu PKB-a koje nije privatizovano pristupiti gradnji stadiona.

Zanimljivo je da se 2015. govorilo o investiciji od 150 miliona evra koliko je potrebno za gradnju Nacionalnog stadiona. Onda je 2018. predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao kako će nas “izgradnja koštati najmanje 200, ako ne i 250 miliona evra“. U poslednjoj izjavi od pre nekoliko dana ministar finansija Siniša Mali je istakao da će izgradnja velelepnog stadiona od 60.000 mesta na 35 hektara koštati između 50 i 70 miliona evra. On je rekao da će na ukupno 430 hektara biti izgrađen niz pratećih objekata kao što su izložbeni sajmovi, prostor za kulturu i koncerte, akva-park i tehnološki park u koji bi trebalo da budu smešteni veliki svetski trgovački lanci.

Istina je da Beograd, a ni Srbija nemaju stadione koji ispunjavaju stroge UEFA standarde za organizaciju fudbalskih prvenstava, ali mišljenja su podeljena oko toga da li je nacionalni stadion baš projekat od prioriteta pored svih infrastrukturnih nedostataka.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da se kod nas stalno jedno priča, a drugo radi.

– Tako je vlast prvo obećala da će srediti fudbal, pa ništa, pa da će privatizovati klubove, pa ništa. Evo, sad imamo priču o nacionalnom stadionu, a ne znamo ni čija su ona druga dva. Sigurno je da stadion nije prioritet, ali kod nas obično nema nekih analiza opravdanosti za tako velike investicije. Mislim da je to populistički potez, kao što su fontana ili jarbol – ocenjuje Kovačević dodajući i da se u ove poduhvate ide na krilima kampanje da je došlo zlatno doba. On podseća da Beograd nema odgovarajući kongresni centar, što je za turizam važnije nego stadion.

Ekonomista Danilo Šuković ističe da mi zaista nemamo stadion koji zadovoljava evropske standarde što je pokazatelj naše bede.

– Zaista mislim da nam treba nacionalni stadion, ali da ne košta stotine miliona evra, samo da ispunjava standarde. Ipak, s druge strane infrastruktura koju bi država trebalo da finansira je zapuštena. Imamo mnogo drugih važnih infrastrukturnih potreba. Granični prelaz prema Crnoj Gori se na primer raspada. Domovi zdravlja, škole, putevi… na tome se štedi, a onda se prikazuje suficit budžeta – napominje Šuković.

Jedno od pitanja je i koliko će stadion stvarno da košta. Milan Kovačević kaže da se kod nas generalno loše troši novac. “Često počnemo sa jednom cenom pa završimo sa drugom.”

Ovo svakako nije naš specijalitet, ali zbog toga ništa manje ne zabrinjava.

Nekoliko skorašnjih primera gradnje velikih stadiona pokazuju da se cena može oteti kontroli. Recimo, nacionalni stadion u Budimpešti bi trebalo uskoro da bude pušten u rad. Planovi o njegovoj gradnji objavljeni su još 2011. godine, a procena troškova iznosila je 110 miliona evra. Kada se pristupilo gradnji 2014. godine, visina troškova je porasla na oko 330 miliona evra, da bi prema podacima iz 2017. godine krajnja cena stadiona od oko 68.000 mesta dostigla astronomskih 610 miliona evra.

Sličan je primer i sa izgradnjom novog stadiona londonske ekipe Totenhem od 62.000 mesta čija je početna cena projektovana na 400 miliona evra, da bi konačna cena dostigla 850 miliona funti. Takođe i nacionalni stadion u Rumuniji, kod Bukurešta od 55.000 mesta otvoren 2011. godine, poskupeo je sa početnih 120 na 235 miliona evra.

Mnogo manji stadioni, kao na primer u Tirani od 22.300 mesta, koji bi uskoro trebalo da bude pušten u rad, košta oko 60 miliona evra, dok je pre nekoliko dana objavljena vest da bi se kod Zagreba u Velikoj Gorici mogao graditi stadion od 30.000 mesta za celih 150.000 miliona evra. Tako da ostaje da se vidi koliko će zaista koštati “jedan od najlepših evropskih stadiona“, kako je prošle godine najavio Vučić.

Aleksandar Vučić, izgradnja, Nacionalni fudbalski stadionBeograd

Povezani tekstovi