Krkobabić: Za nepune dve i po godine u Srbiji osnovano 550 zadruga

„Akcija ‘500 zadruga u 500 sela’ je postigla svoj cilj, ali nastavljamo, jer nam je cilj da svako veće selo u Srbiji ima zadrugu, zato što bez takvog udruživanja ne možemo govoriti o opstanku sela“, kazao je on uoči okruglog stola „Zadrugarstvo juče, danas, sutra“, u Palati Srbija.

Ocenio je da osnivanje toliko zadruga predstavlja preporod zadrugarstva u Srbiji čime je otklonjeno nepoverenje poljoprivrednika u taj oblik njihove organizacije.

Krkobabić koji je i kopredsenik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, naveo je da se u 550 velikih sela Srbije oko novih zadruga okupilo u proseku pet do deset domaćinstava, sa još 20 do 100 domaćinstava kooperanata.

Ocenio je da zadruge više nisu „usputna nostalgija“, već „imperativ 21. veka“ jer „zadruga je imanentna u EU, ona rešava organizaciona pitanja i povezivanja poljoprivrednika, probleme malih poseda, ali i omogućuje transfer znanja i tehnologija, sa ciljem da proizvodi poljoprivrednika dodju na što više tržišta“.

On je istakao i doprinos Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Odbora za selo, čija je ideja obnova zadrugarstva u Srbiji.

„Vlada Srbije je tu ideju podržala i svojim programima pomoći za 2017, 2018. i 2019. godinu ukupno će izdvojiti 1,7 milijardi dinara podsticajnih sredstava za zadruge“, rekao je Krkobabić.

U dosadašnjoj realizaciji tog projekta pomoć su dobile 94 zadruge.

Ministar je rekao da u razvoju zadrugarstva dalje treba razmatrati osvajanje tržišta i tako omogućiti da proizvodi poljoprivrednika u što većem obimu stignu u velike trgovinske lance i da se izvoze.

Radi se i na uvođenje viših organizacionih oblika zadrugarstva kao što su složene zadruge, odnosno na specijalizaciji zadruga i njihovom povezivanju, uz više faze prerade i jasna obavezujuća pravila rada.

Kako je objasnio, sve se radi s ciljem da s mladima stvore uslovi da ostanu na selu, jer je sada tek svaki 14. nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji mladji od 40 godina.

Akademik Dragan Škorić, predsednik Odbora za selo SANU, kazao je da je želja da se obrazovanje, odnosno znanje u selima dignu na viši nivo.

„Dobar korak je uradjen projektom ‘500 zadruga u 500 sela’, jer je probudjena svest kod seljana da su jači jedino udruženi, odnosno da sa novim znanjem i permanentnim obrazovanjem mogu biti konkurentni na globalbnom tržištu“, kazao je on.

Istakao je da je udruživanje u zadruge jedini izlaz sa sela u Srbiji, jer robna proizvodnja nije moguća sa posedima veličine dva do tri hektara.

„Bitno je da se uradi i reonizacija proizvodnje, jer ne može sve da se gaju na svakon mestu, ali i da se hiljade zapuštenih livada i pašnjaka osposobe za organsku proizvodnju“, rekao je Škorić.

Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Vladimir Goti kazao je da je bio skeptik prema ostvarivanju ideje o osnivanju 500 zadruga, ali da ga je rezultat demantovao.

„Ideja SANU i Ministarstva je pala na plodno tlo i selo je pokazalo da nije uspavano i da su ljudi spremni da idu za vlastitim, ali i za interesom društva“, kazao je Goati i ocenio i da se u toj ideji ne vide političke podele koje se osećaju u Srbiji.