Lična karta preduzeća pred očima investitora

Beogradskoj berzi je u prethodna tri dana pristiglo oko 300 zahteva firmi da se uključe u berzansko poslovanje. Trećina dostavljene dokumentacije se nalazi u fazi obrade, dok će prospekti preduzeća koja su ih dostavila poštom, stići ovih dana. Stroge sankcije predviđene za otvorena akcionarska društva koja ne objave prospekt firme, odnosno da svoje akcije ne iznesu na organizovano tržište kapitala (rok istekao 10. marta) očigledno su dale rezultate. Prema novim propisima, preduzeća koja ne izađu na berzu, mogu biti kažnjena oduzimanjem nominalne vrednosti kapitala od deset do sto odsto, a odgovorno lice u firmi koja nije objavila svoj prospekt, može biti kažnjeno novčanom kaznom od 50.000 do 200 hiljada dinara ali i zabranom obavljanja menadžerske funkcije – rekla je za Danas Svetlana Cerović, PR Beogradske berze i dodala da preduzeća svoje prospekte dostavljaju preko brokerskih kuća, a kada prođu kontrolnu obradu, pojavljuju se na listingu berze, i tada su spremna za trgovanje.

U ponudi i akcije Lukoila, Politike, Mažestika…

Od novih firmi koje su poslednjih dana ponudile svoje akcije na Beogradskoj bverzi, najzanimljivije su Lukoil Beopetrol, Soko Štark, Politika, hotel Mažestik, Autotehna, Kontraktor i Minel koncern iz Beograda, kao i Petar Drapšin iz Mladenovca, Bane iz Sombora, Napredak iz Plandišta, Betatrans iz Zemuna, Vojvodina-reklam iz Novog Sada, Trudbenik iz Vršca…

Obavezu da „ličnu kartu“ preduzeća objave na berzi i tako omoguće trgovinu akcijama svima koji to žele, imaju sva otvorena akcionarska društva. Procenjuje se da bi na Beogradskoj berzi trebalo da se nađe više od 2.500 preduzeća, ali je do sada na listi bilo manje od polovine. Ako se tom broju dodaju i prospekti koji su pristigli poslednjih dana, preostaje još oko hiljadu firmi koje su obavezne da ponude svoj kapital. Ukoliko to ne učine, Komisija za hartije od vrednosti ima pravo da podnese prijavu za privredni prestup, kao i da izrekne mere predviđene nivim propisima. Mali akcionari, prema novim pravilima, takođe mogu da iznesu svoje akcije na berzu, a ukoliko direktor firme nije po njihovom zahtevu potpisao prospekt u roku od sedam dana, oni mogu da se obrate direktno berzi. Neophodno je da samo obezbede vlasnički list iz Centralnog registra i finansijski izveštaj preduzeća koji je dostupan u Centru za bonitet Narodne banke Srbije.
– Broj preduzeća koja su do sada izbegavala da se pojave na berzi nije mali. To ne treba da čudi ako se zna da je menadžment na taj način kontrolisao situaciju, sprečavajući da dođe do ukrupnjavanja kapitala i da neko eventualno kupi većinski paket akcija, što bi automatski podrazumevalo smenu rukovodstva u firmi. Sada je malim akcionarima uveliko olakšano trgovanje, jer im više nije potrebno da se udružuju kako bi sa paketom od najmanje deset odsto akcija primorali direktora da potpiše prospekt firme i objavi ga na berzi. Ni udruživanje nije bilo dovoljna garancija, jer nisu postojale sankcije za menadžment koji to ne učini, a jedino je odbijanje zahteva Akcijskog fonda bilo definisano kao krivično delo. treba naglasiti da je berza pravo mesto za utvrđivanje tržišne vrednosti preduzeća, što će zameniti knjigovodstvenu vrednost kojom smo se do sada rukovodili – kaže za Danas Branko Pavlović, konsultant malih akcionara.
U broke rskim kućama procenjuju da će novi propisi omogućiti dinamičniju trgovinu na berzi, kao i da će više „materijala“ privući nove investitore. Ipak, to ne znači da će se sve akcije naći u prometu. Do sada se na Beogradskoj berzi trgovalo akcijama stotinak preduzeća, jer osim prospekta, potrebno je da postoji tražnja za akcijama, ali i želja vlasnika da ih prodaju. Brokeri tvrde da će trgovanje akcijama preduzeća dobiti na zamahu kada se u potpunosti okonča proces privatizacije, jer firme koje u svojim portfeljima još uvek imaju društveni kapital, teško da su atraktivna berzanskim trgovcima.