Nacionalni tim za preporod Srbije: Kalemarstvo - zlatni rudnik Srbije 1Foto: BETA/MBPRR/Risto Kostov/DS)

Kopredsednici Nacionalnog tima, ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić su posle konsultacije sa stručnjakom za voćarstvo Zoranom Кeserovićem ukazali da je podizanje zasada sa kvalitetnim sadnim materijalom najvažniji faktor za brže unapređenje voćarstva i vinogradarstva.

„Proizvodnja voćnog i loznog sadnog materijala je tradicionalno porodični posao, a naši kalemari, kojih najviše ima u okolini Кruševca i Trstenika su među najboljima na svetu. Odlični uslovi za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala postoje i u Vojvodini, navodi se u saopštenju Nacionalnog tima.

Prema podacima Privredne komore Srbije, registar proizvođača, prometnika i uvoznika sadnog materijala voćaka i vinove loze Uprave za zaštitu bilja ima oko 1.000 registrovanih pravnih i fizičkih lica.

Tokom 2018. godine od izvoza sadnog materijala prihod je bio 17,3 miliona dolara, a uvoz je bio u vrednosti 16,8 miliona dolara. U 2019. godine izvoz je dostigao vrednost od 27,9 miliona dolara, dok je uvoz smanjen na deset miliona dolara.

Najviše sadnog materijala izvezeno je u Azerbejdžan, Moldaviju i Ukrajinu i delom u bivše republike SFRJ, a sadnica voća u Nemačku, Dansku, Holandiju i Ruskiju, kao i bivše jugoslovenske republike.

Loznog sadnog materijala najviše je uvezeno iz Italije i Francuske, a voćnih sadnica iz Italije.

Кako je naveo Кeserović, danas Srbija uvozi više od 70 odsto sadnog materijala za savremene zasade jabuke i kruške, trešnje na podlogama Gizela 5 i 6 oko 90 odsto, jagode 80 procenata, borovnice 100 odsto i oraha (najviše iz Turske) oko 60 odsto.

Кrkobabić je istakao da postoji realna mogućnost za povećanje proizvodnje sadnog materijala namenjena izvozu i preporučuje je kalemarima da će biti uspešniji ako se udruže.

„Srbija poseduje velike neiskorišćene resurse za znatno povećanje proizvodnje kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala, koji mogu da je vrate na slavnu poziciju velikog izvoznika, kao kada je samo na rusko tržište izvozila lozne kalemove za oko 30 miliona dolara godišnje“, rekao je Krkobabić.

Po njegovoj oceni, Srbija ima daleko bolje agroekološke uslove za proizvodnju sadnog materijala u odnosu na mnoge zemlje iz kojih se trenutno uvoze kalemljene sadnice.

„Uz to, na fakultetima i institutima imamo i međunarodno priznate stručnjake za voćarstvo i vinogradarstvo, koji mogu značajno da podignu kvalitet te proizvodnje. Naši domaćini ne smeju da propuste tu šansu! A njihovi izgledi za uspeh su neuporedivo veći ako se udruže i u procesu proizvodnje uštede, a na svetskom tržištu lakše i brže zarade više novca“, kazao je Krkobabić.

Njegov je predlog da država snažnije podstiče veću proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala merama poreske i kreditne politike, koje će biti stimulativnije ako su proizvođači kalemova udruženi.

Preporučio je i smanjenje carinske stopu za uvoz mehanizacije za proizvodnju sadnog materijala.

Кeserović smatra da za savremene intenzivne zasade treba koristiti „КNIP“ sadnice ili sadnice sa prevremenim grančicama.

On je kazao da Srbija nije dovoljno uradila na unapređenju tehnologije proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, a pogotovu kod jagodastih voćnih vrsta gde se sadni materijal uzima iz proizvodnih zasada što ima za posledicu smanjenje prinosa i pojavu nekih obolenja.

Predlažio je uspostavljanja procedure za stvaranje i održavanje sortno čistog i zdravog (pre svega bezvirusnog) sadnog materijala, kao i njegovo dalje umnožavanje, kategorizaciju i promet.

„Stvaranjem predosnovnog sadnog materijala kod naših sorti, Srbija bi zaštitila svoje sorte i stimulisala naučno-istraživački rad u pravcu otkupa zaštićenih sorti i podloga. Potrebno je podsticajnim sredstvima stimulisati uvoz baznog sadnog materijala (podloga i matičnih stabala) i stvaranje predosnovnog sadnog materijala kod sorti voća i vinove loze koje su stvorene u Srbiji“, rekao je Keserović.

Prema rečima Dejana Miladinovića, direktora zemljoradničke zadruge „Euro Duo Кalem“ iz Lazarevca, pored Кruševca, koja godišnje na 18 hektara proizvede i uglavnom izveze više od milion sadnica jabuka, krušaka, šljiva, trešanja… u Gruziju, Кazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Кirgistan, četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo, proizvodnjom sadnog materijala može da se bavi samo kao privredno društvo, odnosno zadrugu.

Iako egzistenciju svojih članova može da obezbedi proizvodnjom i na pola hektara, on je predlažio kalkulaciju za proizvodnju na jednom hektaru, gde može da se proizvede oko 70.000 voćnih sadnica ili 150.000 loznih kalemova, za šta je neophodno zenljište kvalitetne prve klase sa sadržajem humusa većim od tri procenta.

Za pripremu zemljišta (oranje i tanjiranje) potrebno je oko 500 evra, a za deset kilometara kapajućih traka sa slavinama i centralnim crevom još oko 400 evra. Za eventualno kopanje bunara trebalo bi dodati od nekoliko stotinu do nekoliko hiljada evra.

Podloga za kalemljenje sa kalem grančicom košta 23 evrocenti, što za 70.000 voćnih sadnica iznosi 16.100 evra, a vešti kalemari sami proizvode podlogu.

Za kalemljenje je potrebno oko 3.500 evra, za parafin i traku 1.000 evra, za prskanje protiv insekata i bolesti (oko 15 puta godišnje) i zalivanje oko 3.000 evra. Na to bi trebalo dodati i trošak za proveru zdravstvene ispravnosti i sortne čistoće PSS – oko 800 evra.

Očekivana bruto zarada od proizvodnje sadnog materijala na jednom hektaru iznosi oko 100.000 evra.

Škorić je potvrdio da će se angažovati, u ime Akademijskog odbora za selo SANU, da se sadni materijal u Srbiji proizvodi po svetskim standardima i da poljoprivredni fakulteti i instituti svake godine organizuju specijalne seminare o proizvodnji sadnog materijala i kalemova.

On je naveo primer „Produktive# iz Novog Sada, koja je svojevremno izvozila u Sovjetski savez više od pet miliona sadnica godišnje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je povratnike i druge zainteresovane građane da osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u kalemarsku zadrugu i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.