Foto: Birn

U međuvremenu, procene stručnjaka su da se svaki peti objekat danas gradi bez potrebnih papira, a samo u Beogradu, tvrdio je tadašnji gradski menadžer, a sada pomoćnik gradonačelnika Goran Vesić, bez dozvola niče oko 200.000 kvadrata.

Iako se mnogo nade poklanjalo i u objedinjene inspekcije, koje su, prema zamisli zakona usvojenog pre tri godine, trebalo jedna drugoj da signaliziraju probleme na koji naiđu, sistem još uvek nije zaživeo pa i dalje svaka služba radi prema svojim instrukcijama, dok za uočene probleme iz drugih sektora nemaju sluha. To je posebno vidljivo kada se kontrola radi kod nekog od „važnih ljudi sa dobrim vezama“, pa je ilustrativan primer objekat na Pančićevom vrhu „anonimnog vlasnika“, koji je imao dozvolu za stotinak kvadrata, a izgradio više od hiljadu. Kada su u javnosti zbog toga počele prozivke, pa spekulacije ko stoji iza nepoznate investitorke čije ime čak nije moglo sa sigurnošću da se utvrdi, da li je Matković ili Mitković, Ministarstvo građevinarstva je reagovalo i još u martu ove godine izdalo nalog za rušenje.

– Ministarstvo je uradilo sve u skladu sa zakonom, za objekat napravljen bez dozvole na Pančićevom vrhu izdato je rešenje o rušenju, jer je sagrađen u nacionalnom parku sa najvišim stepenom zaštite i neće moći da se ozakoni – izjavila je tada ministarka Zorana Mihajlović i dodala da to što objekat uveliko radi nije više u njenom resoru već je to pitanje za Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, za koje se nada da će reagovati. Ona je istakla i da to nije jedino bespravno podignuto zdanje u zaštićenom području, jer se slični problemi javljaju i na drugim lokacijama Kopaonika ali i na Tari i Zlataru.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da turistička inspekcija koja je obišla hotel na vrhu Kopaonika, nema zakonsku obavezu da proverava da li su rešena prethodna pitanja.

– Turistička inspekcija ne ulazi niti traži razrešenje prethodnih pitanja, u našoj nadležnosti nije ni to da li je objekat sagrađen legalno, da li je dobio upotrebnu dozvolu, da li je u vlasništvu ili u zakupu pravnog lica. Nas interesuje rešenje o statusu registrovanog subjekta u APR-u, i kada se zapisnički konstatuje da je on registrovan, utvrđujemo minimalne tehničke uslove potrebne za obavljanje delatnosti. Proveravamo i da li se izdaju računi, da li su cene istaknute, oznake koje dozvoljavaju ili zabranjuju pušenje, a ako su u pitanju kategorisani objekti, hoteli, proveravamo i da li je osoblje osposobljeno, stručno – kaže za Danas pomoćnica u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Vera Božić Trefalt i podseća da postoji oko 40 različitih inspekcija i da je Zakon o inspekcijskom nadzoru predvideo zajedničke akcije, ali da se one planiraju i izvode prema utvrđenom programu.

Zašto u ovom slučaju to nije učinjeno pre nego što je problem došao u javnost, ili bar posle toga, nema razumnog odgovora. Nema ni odgovora zbog čega hotel na vrhu planine, ali i ostale zgrade koje niču bez papira širom Srbije, nisu srušeni čim je ustanovljeno da izlaze iz gabarita za koje je dobijena dozvola ili da se grade bez ikakvih papira. Institucije uglavnom ne daju valjano objašnjenje, obično se ono svodi na to da nisu nadležni ili nemaju zakonsku obavezu, a da bi odgovor trebalo potražiti od nekih drugih. Ples između različitih sagovornika po pravilu unese više smutnje nego na početku. Tako u ovom i sličnim slučajevima spekulacije da sve zavisi od toga koliko je „težak“ investitor i kakve veze ima sa političkim ili nekim drugim „vrhom“. Zbog toga niko nema zvaničan odgovor na pitanja kako je moguće da se objekat izgradi bez dozvole, zašto nije srušen čim je počeo da niče iz temelja, kako i da li je dobio upotrebnu dozvolu, kako je priključena struja, voda, kanalizacija, telefonske linije, kako je dobio stanare ili počeo da posluje…

Kako stići do šestog sprata

Država uvek može da odgodi neku svoju zakonsku obavezu i da čak to prikaže kao poštovanje pravnih normi. Tako i po pitanju hotela na Pančićevom vrhu, rešenje o rušenju koje je izdalo Ministarstvo građevinarstva, nije poslužilo svrsi. Jer, po pravilu, investitor je sam i o svom trošku trebalo da ga izvrši. Ali, nije. Sledeći potez je na lokalnoj samoupravi, ali se tu postavi pitanje novca. Tačno je da će izdatak (valjda) naplatiti preko suda od vlasnika, ali je to na dugom štapu. Ako nekim slučajem Ministarstvo prebaci sredstva za te namene, onda će se raspisati tender za izbor firme koja treba da ruši… U međuvremenu, objekat stiže do šestog sprata.