Novi Zakon o parničnom postupku kraj za masovne tužbe protiv banaka? 1Foto: https://www.prvi.os.sud.rs/

Prilikom poslednje revizije prethodnog savetodavnog aranžmana Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda jedna od poruka bila je i da bi pronalaženje brzog rešenja veliki broj sudskih postupaka protiv banaka zbog naknada za obradu kredita i za osiguranje stambenih kredita, ojačalo finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu.

U javnosti se barata procenama da je podneto od 100.000 do 160.000 tužbi protiv banaka, uglavnom zbog naplaćenih naknada za obradu kredita i naplaćenog osiguranja stambenih kredita kod NKOSK.

Ovo ne samo da pogađa banke, s obzirom da je potencijalni gubitak u sudskim sporovima oko 100 miliona evra, već i utiče i na efikasnost pravosuđa zato što su neki sudovi, a pre svega Osnovni sud na Novom Beogradu gde su sedišta skoro svih banaka, pretrpani predmetima.

Nedugo nakon izveštaja MMF-a predstavljen je nacrt izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku zbog kog su advokati pre desetak dana protestovali i zaustavili saobraćaj u glavnom gradu, a planiraju protest i za sutra. Kakve ovo veze ima sa bankama?

U udruženjima potrošača i među advokatima tvrde da neke od izmena u stvari služe da se spreči dalje masovno podnošenje tužbi protiv banaka.

Da se izmenama želi rešiti pitanje prenatrpanosti sudova ukazuje i izjava sudije Dragiše Slijepčevića, predsednika radne grupe koja izradila Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (ZPP) u kojoj kaže „da je osnovni cilj novih zakonskih rešenja ubrzanje i unapređenje postupka, radi lakšeg i bržeg ostvarenja zaštite subjektivnih prava pred sudom“.

On je ocenio i da izmene zakona neće onemogućiti pristup građana sudovima i da se advokati protestima ne bore da zaštite interese građana, već svoje zarade.

Poslednjih meseci mogu se videti reklame zalepljene po banderama i haustorima u kojima se pozivaju građani koji su uzimali kredite da se jave da tuže banke.

Ovo je očigledno postao biznis i za advokate. Veliki broj tužbi je za mali iznos naplaćenih naknada, ispod 1.000 dinara, a sudski troškovi mogu dostići i 50.000 dinara.

Mami i zatezna kamata, pa se u reklami jedne advokatske firme poručuje klijentima da „uz naplatu punog iznosa troškova obrade kredita, kao i osiguranja kod NKOSK, u procesima protiv banaka ostvarujete pravo i na naplatu zatezne kamate koja može i prevazilaziti ukupan iznos troškova, pa za neke kredite iz 2012. godine, na primer, iznos zatezne kamate može biti 110 odsto veći u odnosu na osnovni dug banke“, dodajući da su banke sve vreme u skladu sa zakonima, sa propisima Narodne banke, Zakonom o zaštiti klijenata finansijskih usluga.

Mada nismo dobili odgovor Udruženja banaka Srbije na pitanja u vezi situacije sa masovnim tužbama i izmenama ZPP, bankari tvrde da dosadašnja sudska praksa unosi nesigurnost u poslovanje i privredni ambijent.

„Nešto je 15 godina bilo po zakonu i onda neko odluči da nije po zakonu i da se sve retroaktivno naplati. Sada na sudovima moramo da pravdamo koliko smo struje potrošili, tonera, papira za obradu kredita. Da li se za još neki proizvod pita kolika mu je cena koštanja? Imamo i slučajeve da se advokatima prodaju podaci o klijentima pa ih oni zivkaju da tuže banke. Čim neko tuži za nekoliko stotina dinara vidite da nešto nije u redu“, napominje jedan poznati bankar.

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva nema dileme da se zakon menja najviše zbog tužbi protiv banaka.

„Smisao izmena zakona je da se smanji broj predmeta u sudovima ili bar da se zaustavi pristizanje novih i to pre svega tužbi protiv banaka. Samo tu jedan klijent može da podnese više tužbi protiv iste banke zato što je imao više kredita. Po izmenama, ako je klijent dobio prvu tužbu i naplatio odštetu i sudske troškove u svakoj narednoj tužbi i ako dobije spor mora banci da plati troškove suđenja. To faktički daje bankama slobodu da nastave i dalje da naplaćuju troškove obrade kredita iako postoji stav Vrhovnog kasacionog suda i na hiljade presuda da je to nezakonito. A problem stotina hiljada tužbi bi lako mogli da reše, samo da omoguće ponovo kolektivne tužbe i sve bi bilo rešeno u tri, četiri predmeta“, napominje Gavrilović dodajući da su do sada advokati banaka tražili od sudija da objedine više tužbi jednog klijenta po osnovu više kredita kod iste banke, ali su sudije to odbijale.

Gavrilović ističe i da banke po pravilu ne prihvataju tužbene zahteve klijenata i idu na sud pa kada izgube moraju da plaćaju i sudske troškove.

„Ne žele da odmah ljudima isplate ono što su nezakonito naplatili, jer se plaše da se ne pročuje pa onda da imaju navalu. A drugo, žele da razvuku suđenje na dve, tri godine da obeshrabre sve ostale koji bi možda mogli da traže svoj novac. Za sada je tek između pet i 10 odsto klijenata banaka koji su uzimali kredite tužilo“, napominje Gavrilović.

Čedomir Kokanović, beogradski advokat koji je među onima koji protestuju, ističe da umesto da reše uzrok problema, odlučili su se za rešavanje posledica. On objašnjava da se u zakonu sprema toliko izmena da advokati nisu protiv neke od izmena posebno, već protiv celog predloga izmene zakona.

„Do sada su mali i slabi pojedinci imali priliku da tuže velike i moćne banke i za 500 dinara, pri čemu su advokatski troškovi mnogo veći, i da tako napravi veći pritisak da se reši sistemski problem, a to je naplata naknada. Umesto da banka sama plati 500 dinara, ona ide na sud i posle mora da plati 50.500 dinara za troškove. Sada izmene kažu da se sudska taksa mora platiti unapred inače se tužba smatra povučenom. Do sada su se sudske takse plaćale kada sud pošalje račun. To sada menja matematiku advokata koji vode te masovne sporove. Osim toga, iako oni kažu da nije tako, u izmenama piše da će to važiti retroaktivno, odnosno da čim se donese zakon, povlače se svi predmeti kojima nije uplaćena sudska taksa. Druga stvar je što se javljalo to cepanje tužbi i da budem iskren to nije bila najpoštenija stvar, ali i to je bio način da mali pritisnu velikog. Po izmenama ako se u svakom narednom sporu moraju tuženom platiti sudski troškovi čak i ako dobijete spor, to će uticati i na mnoge druge slučajeve, a može imati posledice koje mi sada ne možemo ni da pretpostavimo“, objašnjava Kokanović i dodaje da se još jedna izmena odnosi na rasterećenje suda na Novom Beogradu, jer su do sada tužbe išle u nadležan sud za opštinu u kojoj je sedište banke, dok će od sada tužbe ići prema mestu boravka tužilaca.

Do zaključenja broja nismo dobili ni odgovore od NBS i Ministarstva finansija s obzirom na komentar MMF-a u pogledu uticaja tužbi na poslovanje banaka.

Sudija odlučuje o svom izuzeću

Advokat Čedomir Kokanović ističe i još jednu izmenu koja nema puno veze sa logikom. Naime, sudija će sam odlučivati o svom izuzeću.

„Recimo da ste u sporu protiv banke i da sudija baš ima kredit kod te banke. Vi tražite izuzeće sudije, a više neće odlučivati neko veće ili predsednik suda, već on sam. I još ako proceni da je zahtev neosnovan može odrediti i kaznu za predlagača. Pošto nisu smeli zbog EU da napišu kako nema više izuzeća sudija, rešili su da zabrane na ovaj način“, ocenjuje Kokanović.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

10 reagovanja na “Novi Zakon o parničnom postupku kraj za masovne tužbe protiv banaka?”

  1. Ovaj predlog Zakona je apsolutni skandal! Prema njemu ako ne platite sudsku taksu na tužbu u roku od 8 dana vaša tužba se smatra povučenom. Kako onda svoja prava da potražuje onaj ko nema novca?

  2. Čim neko tuži za nekoliko stotina dinara vidite da nešto nije u redu“, napominje jedan poznati bankar. Taj pametni bankar bi dusi izvadio klijentu da je ostao duzan i manji iznos…

    • Nešto tu stvarno nije u redu. da banci trebaju tih nekoliko stotina dinara, pa je uhvaćena sa prstom u tegli,a ne u buretu. Valjda bi trebalo za veliku otimačin u da se sudi.Pa i kliojneti banke i advokati su za to. Je li neko odgovarao za Agrobanku, za Novu agrobanku,za sve sistemske odnosno državne banke i banke koje su otišle u stečaj koje su tzv. kontorverznim biznismenima davali milionske kredite,koji nisu vraćeni. Odrobija li neko jedan dan? Zašto se to ne pita poznati bankar.

    • Lihivari, gramzivost i pohlepa ljudi koji vode banke, a posebno naših ljudi, većih Papa od Pape. Kamate su bile 10% i veće. Sad plaču da plate nezakonito. Ali i ovo kap i sve drugo će biti pojela maca i gotovo. Kakvi građani, ne poštuju se ovde i važniji zakoni.

  3. Znači banke su zasticene ko beli medvedi
    Izgleda da će Srbija postati bankarski raj

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.