Opravdan zahtev dužnika za odlukom Kasacionog suda 1

A to je jedino što su, kako su nam rekli, od njih tražili. Pojedini su zbog skoka švajcarskog franka do sada višestruko preplatili stanove koje su uzimali, drugi se i dalje bore sa ogromnim ratama, dok su izvršitelji nekima od njih već procenili i budzašto prodali stanove

U zemljama oko nas, poput Hrvatske ili Mađarske i Crne Gore država je pomogla građanima jer ih je bilo mnogo više nego kod nas, rešavajući tako na neki način i socijalni problem države. U Srbiji je bilo, prema nekim procenama, bilo oko 20.000 stambenih kredita u francima od kojih je u poslednje tri godine ostalo 16.000, što je relativno malo da bi se računalo kao „veliki“ problem. Uprkos tome, sagovornici Danasa tvrde da je ovim građanima i te kako neophodna – ne pomoć, već pravda, koju bi trebalo da sprovode sudovi.

– Za sve ove godine imali smo tri pravosnažne presude za raskid ugovora i jednu pravosnažnu prema kojoj je poništena valutna klauzula i to je sve. Problem je što Vrhovni kasacioni sud nema stav o zakonitosti kredita u švajcarskim francima. I zbog toga građani svakodnevno trpe – i oni koji su tužili i oni koji nisu – kaže za Danas Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.

Ročišta se, kako kaže, zakazuju jednom godišnje i to što se za tri godine za gotovo 4.000 smanjio broj kredita dovoljno govori o tome da sudovi odugovlačenjem ustvari kupuju vreme bankama. Gavrilović kaže da su oni svesni da stav VKS neće rešiti problem, ali bi svakako doprineo otvaranju sudskih procesa jer bi veći broj postupaka naterao i banke i državu da dobro razmisle.

– U Hrvatskoj i Crnoj Gori ovaj problem rešen je konverzijom kredita u evro, tako što se računao kurs EU valute na dan isplate kredita. Mi smo se za to isto zalagali do neke 2015. ili 2016, kada je doneta prva pravosnažna presuda a od tada smatramo da je fer da se problem reši dinarskom restitucijom. Svaka strana vraća drugoj ono što je primila u dinarima uz zateznu kamatu – napominje Gavrilović. On kaže da je NBS u jednom trenutku pre četiri godine predložila četiri modela za rešenje problema kredita indeksiranih u francima, koja su za većinu klijenata bila neprihvatljiva. Iste te godine im je, kako kaže, i predsednik, a tada premijer Vučić na pregovorima u oktobru obećao rešavanje problema u roku od 15 dana. Od toga nije bilo ništa.

Za predsednika UO Republičke unije potrošača Denisa Perinčića ni država, odnosno ni Jorgovanka Tabaković kao guverner NBS, ni Aleksandar Vučić kao predsednik države nisu ti koji treba da rešavaju ovaj problem, već isključivo sudovi.

– Zakonodavstvo u oblasti zaštite potrošača se poslednjih 10 godina dosta popravilo i u poslednjem usvojenom Zakonu postoji intencija na potpunom predugovornom obaveštavanju potrošača, a toga u slučaju korisnika kredita u švajcarcima nije bilo. Sve države su ovaj problem rešile, osim naše – ističe Perinčić.

On napominje da su krediti nastali u vreme kada je Radovan Jelašić bio guverner NBS koja je tada donela preporuku koja je bankama omogućila da, suprotno Zakonu o obligacionim odnosima, mogu da promene kamatne stope u skladu sa poslovnom politikom banke.

– Banke su znale da postoji rizik od skakanja švajcarske valute, jer je to u njihovom opisu posla. Osim toga, i MMF je upozoravao da će se to desiti i te okolnosti nisu saopštene klijentima i oni su prevareni – ističe naš sagovornik.

Perinčić kaže da su banke prevarom došle do novca i da je 2011. tadašnji guverner Dejan Šoškić doneo odluku da se ti krediti zabrane.

– Te kredite je trebalo amortizovati na neki način, ali to nije urađeno. NBS je i 2013. donela preporuku da se otklone posledice – naglašava Perinčić.

Odgovornost je sada, smatra on, na sudovima, pre svih na Vrhovnom kasacionom sudu. Kao primer, izdvaja presude luksemburškog Suda pravde.

– Evropski sud pravde u Luksemburgu je septembra 2017. doneo presude u kojima se naglašava da korisnici kredita nisu mogli da sagledaju posledice kredita i zbog toga je valutnu klauzulu iz ugovora proglasio ništavom – napominje Perinčić.