Pavlović: Da loši krediti idu na teret bankama, a ne državi

Ona je, odgovarajući na pitanja građana na Fejsbuk stranici Danasa, u okviru rubrike Intervju na mreži, istakla da loši krediti treba da budu na teretu banaka, a ne države.

Naročito je istakla i važnost suda u ovim procesima, a da je on bio efikasan, kako je rekla, ne bi bilo potrebe da iko drugi ulazi u ovu temu.

Navela je i da su sve države u okruženju utvrdile da banke nisu pravilno informisale svoje klijente, da su im govorile samo o prednosima zbog manje kamate i stabilne valute, a prećutale da se radi o proizvodu koji, kako je rekla, nije samo kredit, već “visoko špekulativan posao”, te su sudovi van snage stavili obračun po kursu švajcarskog franka.

“Smatram i očekujem da se to i u Srbiji desi, jer i ovde korisnici kredita nisu pravilno informisani, a novčana nesrazmera je još i značajno veća nego u drigih 13 evropskih zemalja, jer ovde građani osim kamate plaćaju i dve kursne razlike”, navela je Pavlović.

Građani koji su kredit otplatili, a nisu tužili državu, moći će da traže vraćanje pretplaćenih iznosa, nastalih po valuti švajcarskog franka, ukoliko VKS bude sledio praksu drugih evropskih zemalja.

Ona je istakla i da je ove kredite trebalo rešiti još 2011. godine, kada je NBS zabranila indeksaciju u bilo kojoj valuti koja nije evro. Kako je naglasila, tu nema retroaktivnosti, jer je ugovore trebalo izvršavati u narednih 25 godina, dakle radilo se o nesvršenim prestacijama.

“NBS nikada nije ni smela da dozvoli plasman spornih kredita u Srbiji, jer joj je dobro bila poznata politika kursa dinara u odnosu na evro i sve druge valute, znali su da je švajcarski franak valuta koja stalno jača, naročito u vremenima finansijskih kriza, a koja je već bila izvesna, i treće, znali su da građami u Srbiji nemaju nikakve izvore prihoda vezane za švajcarski franak, što znači da su bili potpuno valutno neusklađeni, odnosno kreditno nesposobni”, kazala je ona.

“Ističem da su u pitanju dinarski krediti, kod kojih su sve transakcije dinarske, i da je valuta švajcarski franak samo indeks za obračun”, istakla je Pavlović, dodavši da toliko švajcarskih franaka, koliko je plasirano ovih kredita u svih 14 zemalja, uključujući i Srbiju, ne postoji.

Ona tvrdi da su navodi o lošim posledicama po bankarski system zbog rešenja ovog problema bez osnova.

“Udeo CHF indeksiranih kredita je u 2016. godini iznosio 5,6 odsto ukupnih plasmana. Danas je taj udeo sigurno ispod 5%”, podsetila je ona.

Govoriviši o svom predlogu dinarizacije CHF kredita, objasnila je da se radi o vraćanju ugovora na vrednosti sa početka – primljen novac, rok, kamata.

“To znači da ako je neko imao anuitet od 30.000, a sada plaća 60.000 dinara, nakon sudske odluke nastavio bi da plaća 30.000 dinara, a sve pretplaćeno bi mu se uračunalo u prevremenu otplatu (ukoliko se tako dogovara banka i korisnik kredita), u kom slučaju banka ne bi imala nijedan dinar odliva likvidnih sredstava”, objasila je Pavlović.

U suprotnom, dodale je, banka bi bila u obavezi da korisniku kredita vrati pretplaćeni iznos.

“Zbog toga verujem da je interes banaka da zaključuju sa korisnicima anekse ugovora i uzajamna davanja dovedu u pošten odnos, čak bez odluke suda. Ne očekujem 22.000 tužbi”, zaključila je Pavlović.

Kako bi “plastično” objasnila, navela je za primer kredit od 114. CHF, odnosno 69.000 EUR.

“U slučaju deindeksacije kredita, korisnik bi plaćao početni anuitet od 27.000 dinara, umesto sadašnjih 55.000 dinara, a ukupno dugovanje bi se smanjilo za oko pet miliona dinara”, kazala je.

U konkretnom slulčaju korisnik koji je primio 5,8 miliona dinara, trebalo na to da plati kamatu od oko 4 miliona dinara, dakle sve ukupno manje od 10 miliona dinara, a do sada je platio oko 6,5 miliona dinara, bio bi u obavezi da do kraja plati razliku, što iznosi oko 3,5 miliona dinara.

Kako je ona objasnila, razlika između CHF i EUR indeksacije je u tome što NBS konstantno prodaje i kupuje devize da bi održala željeni paritet RSD/EUR.

Da to ne radi, ukazala je, 1 evro bi danas vredeo najmanje 250 dinara. NBS ne štiti paritet sa CHF valutom.

Trenutno, kako je naglasila, poreski obaveznici plaćaju preko NKOSK između 3.000 i 4.000 ovih kredita, gde su ugovori raskinuti.

https://www.facebook.com/www.danas.rs/photos/a.401114090073963/1081335212051844/?type=3&theater