Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

U drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope takvo usporavanje se ne vidi, što znači da su za to odgovorni unutrašnji faktori. Jedan od glavnih faktora usporavanja u drugom polugodištu 2018. je pad proizvodnje električne energije za sedam odsto. Takođe, vezano za to je i pad proizvodnje uglja od 12 odsto. Na nivou cele 2018. godine ova oblast je uticala na smanjenje BDP-a 0,25 procentnih poena – rekao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta na panelu posvećenom fiskalnom prostoru za rast.

On je istakao da je EPS u 2016. imao normalnu proizvodnju od 35,6 milijardi kilovat-sati.

„U 2017. su imali pad na 34 milijardi kilovat-sati i u 2018. umesto da povećaju proizvodnju za 10 odsto oni su podigli za jedan odsto. EPS koči rast koji može biti ispod tri odsto ove godine.

Ako govorite o reformama javnih preduzeća, nema mesta opštem stavu. Tu je samo jedno važno, reformišite EPS!“, poručio je Petrović.

On je istakao i da se već sada vidi da je došla na naplatu loša budžetska politika u pogledu javnih investicija. „Investicije u infrastrukturu ostale su iste kao i prošle godine. Razlika je otišla na opremu za vojsku i policiju. U redu, to može biti politička odluka, ali mora se znati koje su posledice toga, a to je da one ne generišu ekonomsku aktivnost. Sad se vidi kako bi te pare dobro došle da pariraju ovom usporavanju“, rekao je Petrović.

Petrović je izrazio zadovoljstvo time što je „od strane vlade prihvaćena naša ocena da mi nismo nikakvi rekorderi u privrednom rastu, već da zaostajemo“, komentarišući ranije govore premijerke i ministra finansija. On je ponovio zaključke analize Fiskalnog saveta prema kojoj Srbija gubi 1,5 do dva odsto godišnjeg privrednog rasta zbog korupcije, slabe vladavine prava, nedovoljnih investicija i neadekvatnog obrazovanja. On je rekao da pravilo konvergencije koje je empirijski utvrđeno i glasi da slabije razvijene zemlje beleže dva odsto brži rast od razvijenih zemalja. S druge strane, mi imamo slabili rast od razvijenijih od nas, od zemalja CIE.

„Pošto su popularna poređenja kako je bilo nekada, a kako je sada, mi imamo situaciju da se vladavina prava poboljšavala do 2014. godine, a od tada se pogoršava. Mere o kojima su govorili premijerka i ministar finansija su dobre, ali biće kratkog daha ako se suoče sa korupcijom“, ocenio je Petrović.

On je poručio da je za vladu dobitna kombinacija na duži rok da počne odmah da radi na vladavini prava i smanjenju korupcije. „Možda se efekti neće pokazati odmah 2019. ili 2020. ali bez toga nema dugoročnog rasta“, rekao je Petrović.

Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji istakao je da je nivo investicija u Srbiji na oko 20 odsto BDP-a, a da je za „robustan i zdrav rast neophodno 30 odsto“. On se osvrnuo i na kvalitet investicija apelujući da se investira u visoko kvalitetne poslove. „Dugo je Srbija rešavala problem nezaposlenosti, ali nije obraćala pažnju na problem niskih plata. Iskustva iz Meksika su pokazala da kompanije koje uzimaju takve subvencije lako odlaze na drugo mesto uko nađu niže plate“, rekao je Ndegva.

Kada se radi o investicijama u infrastrukturu postavlja se pitanje da li preduzeća iz te oblasti mogu da finansiraju projekte. Odgovor je uglavnom – ne. Dejan Malinić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su u državnim preduzećima iz oblasti infrastrukture imaju veće akumulirane gubitke nego što je neraspoređena dobit.

„Postavlja se pitanje da li su ona uopšte sposobna za rast i investicije. Profitabilnost tih preduzeća nije visoka. Stope prinosa su jedan do tri, najviše četiri odsto. Jedino telekomunikacije prave solidne prinose na kapital“, kaže on.

Malinić je ukazao i na odliv dobiti iz javnih preduzeća, odnosno na izvlačenje para od strane države.

„Imali smo i prethodnih godina ovde izjave direktora javnih preduzeća koji se prvo hvale kako pune budžet, a onda se žale kako nemaju para za investicije. To je povezano i nije dobro sa stanovišta rasta. Takođe, potreban nam je rast koji ne ignoriše kreiranje vrednosti za sve učesnike. Kod javnih preduzeća dobit nije dobra mera vrednosti“, ocenio je Malinić.

On je dodao da državna preduzeća koja posluju u infrastrukturnom sektoru nikada nemaju dovoljno sredstava za finansiranje, budžetska sredstva su nedovoljna, a krediti skupi.

Sebastian Sosa, predstavnik MMF-a u Srbiji dodao je da su državna preduzeća u 2014. i 2015. godini koštali državu tri odsto BDP-a. „Danas je stanje mnogo bolje, ali u ovom sektoru i dalje potrebno mnogo reformi. Umesto da budu teret, javna preduzeća treba da vuku privredu“, rekao je Sosa. Prema analizama MMF-a Srbija je zemlja u kojoj državna preduzeća imaju najveći uticaj na privredu mereno brojem zaposlenih, dok istovremeno po indeksu upravljanja JP stojimo loše.

„Ukoliko bi se produktivnost javnih preduzeća izjednačila sa sličnim privatnim preduzećima to bi moglo povećati BDP za jedan do dva odsto BDP-a“, napomenuo je Sosa. On je ilustrovao problem upravljanja javnim preduzećima i činjenicom da veliki broj preduzeća ima v.d. direktora. Recimo u Putevima Srbije još od 2011. godine, u JP Emisione tehnike i veze od 2014, a u EPS na primer više od tri godine.

S obzirom da su glavna tema jučerašnjeg dana bile investicije profesor Miroljub Labus je ukazao da je analizom došao do zaključka da se privatne domaće investicije u Srbiji smanjuju.

„Nema zemlje koja se razvila bez domaćih investicija. One idu mahom u MSP, tamo gde strane investicije ne idu. Pravo je pitanje zašto naši privrednici ne ulažu. Strane investicije idu tamo gde prave najveću korist vlasnicima, a ne gde daju najveći efekat za ekonomiju. Mnogi naši privrednici misle da su diskriminisani u odnosu na strance. Imamo suficit u budžetu. Moj predlog je nemojte davati u penzije, ne kupujte avione, smanjite porez na dobit na pet odsto. Pustite preduzeća da ostvare akumulaciju i da investiraju“, poručio je Labus.

Povezani tekstovi