Poljoprivreda u zemlji krajnjeg severa (VIDEO) 1Foto: Ljiljana Bukvić

Deda Mraza nismo upoznali, ali jesmo nekolicinu Finaca koji su i definitivno srušili stereotipe koje mi sa juga znamo da imamo o „severnjacima“, da su hladni kao klima protiv koje se uspešno bore – saunama. A njih u Finskoj ima dva miliona, jedna je od prvih stvari koje je grupa od 40 novinara iz 20 evropskih zemalja saznala od ministra poljoprivrede i šumarstva Jarri Leppe, pre nego što je ušla u jednu od njih, veliku javnu Loyly saunu smeštenu tik uz obalu Baltičkog mora.

Saune možda jesu najjači utisak koji možete da ponesete iz Finske, ali svakako ne jedini. NJihova posvećenost borbi protiv zagađenja okoline, količina šume koja je svuda čim se pomerite iz centra grada, njihova volja i upornost da se maksimalno iskoristi svako parče zemlje koja i nije toliko plodna.

Iako usluge čine 70 odsto finskog BDP-a, ova zemlja može da se pohvali i dobrom drvnom, ali pre svega metalskom industrijom.

Nedaleko od Helsinkija je rafinerija Neste, treća na listi 100 najodrživijih kompanija sveta. Proizvede 14 miliona tona nafte godišnje, ali su specijalni po tome što sve više daju na proizvodnju biogoriva.

– Trenutno proizvodnja biogoriva čini 12 odsto, odnosno tri miliona tona, za razliku od 11 ili 12 miliona tona koliko proizvedemo fosilnog goriva. Plan je da biogorivo u narednih 10 godina dostigne 40 odsto proizvodnje – kaže Petri Lehmus iz ove kompanije.

Da bi proizveli biogorivo koriste različite otpadne materijale, između ostalog i životinjsku mast i biljni otpad. NJihovi proizvodi su samo prošle godine pomogli smanjenju emisije štetnih gasova za 7,9 miliona tona.

– Obećali smo da ćemo do 2030. redukovati 20 miliona tona emisija gasova koji stvaraju efekat „staklene bašte“, to znači da moramo da povećamo još kapacitete – napominje Lehmus.

Iako čini tek mali deo BDP-a (manje od tri odsto), poljoprivreda je izuzetno važna za Fince. Sa nedovoljno plodnom zemljom se bore svim sredstvima i pokušavaju da očuvaju farme koje su stare i po nekoliko vekova. Jedna od takvih je i Toukola farma, na kojoj žive i rade Aino i Mikael Wathen, sa svoje četvoro dece. Wathenovi su 11. generacija koja živi i radi na ovoj farmi. Trenutno uzgajaju 50 krava, 38 njih je u muži.

– Imamo 87 hektara zemlje i naš glavni proizvod je mleko, a naše krave proizvedu 400.000 litara mleka godišnje – kaže Aino Wathen.

Ne seća se priča o prvih 200 godina rada farme, ali za poslednjih 100 kaže da zna koliko je truda i rada uloženo da ona opstane.

Toukola je bila prva organska farma 1990, sedam godina kasnije počeli su i životinje organski da uzgajaju. Sve što proizvedu prodaju kompaniji Valio, najvećem finskom otkupljivaču mleka.

Iako je priroda divna, život na farmi nije lak, a da su izazovi veliki potvrđuju nam i podaci koje smo dobili na putu do Knethila farme na kojoj gaje 350 hektara ovasa, raži, pšenice, pasulja i deteline.

Sredinom šezdesetih godina prošlog veka u Finskoj je bilo gotovo 300.000 farmi, a taj broj je kada su 1995. ušli u EU, pao na nekih 150.000. Poslednjih godina i taj broj se prepolovio.

Finska je dom i najvećeg svetskog proizvođača kima. NJihova klima očigledno je pogodna za uzgajanje ovog začina, a dvojica studenata Juha Hemminki i Jyrki Leppala su pre 29 godina odlučili da naprave fabriku koja danas proizvodi i izvozi najviše kima na svetu.

– Imamo ugovore sa 1.000 proizvođača koji nam dostavljaju kim. Ovde ga čistimo i dalje izvozimo u 40 zemalja – kaže Hemminki, jedan od vlasnika kompanije Transfarm. U celoj zemlji kim se uzgaja na nekih 20.000 hektara, od toga gotovo 17.000 hektara pripada upravo njima. Veći deo proizvodnje je automatizovan, a u fabrici radi 17 ljudi u dve smene. Godišnji obrt kompanije je 6,5 miliona evra, a najviše izvoze u Nemačku, SAD, Aziju.

Pre nego što će nas domaćini odvesti u Karjalohju, da isprobamo ne tako tradicionalnu „zadimljenu“ saunu i kupanje u jezeru na tek koji stepen iznad nule, nismo mogli da zaobiđemo šumu. Drvo bi moglo da bude zaštitni znak Finske jer je pod šumom gotovo 80 odsto zemlje. Nema toliko šumovite zemlje u Evropi. Kažu da ima gotovo 20 miliona hektara šume ili četiri hektara po stanovniku. Većina zaista i jeste u privatnim rukama.

U oblasti Uusima, nedaleko od Helsinkija, zatičemo nadzornicu radova i radnika koji upravlja mašinom koja je poslednja reč tehnike, kako seče drva. Bor, omorike i breze svuda su oko nas. Za svako posečeno drvo naravno postoji određena formula koliko njih mora da se zasadi. Ko je želeo mogao je to i sam da uradi. Nismo propustili tu priliku. Neki bor ili omorika čekaće nas narednih godina u Uusimi da svratimo i vidimo kako napreduju.

close
Poljoprivreda u zemlji krajnjeg severa (VIDEO) 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.